Masti ili lipidi važna su energetska i gradivna jedinjenja i neophodne su organizmu za pravilno funkcionisanje. Unose se hranom ili se sintetišu u organizmu. Glavni oblici masti su masne kiseline, holesterol, trigliceridi i fosfolipidi. Masne kiseline ulaze u sastav složenih lipida (holesterolskih estara, triglicerida i fosfolipida), a svega pet odsto se nalazi u krvi u slobodnom obliku.
Masne kiseline se dele na zasićene i nezasićene, a nezasićene na mono-nezasićene ili polinezasićene. Zasićene masne kiseline mogu da ugroze zdravlje i nalaze se u hrani životinjskog porekla (svinjska mast, jaja). Nezasićene masti su poželjne i nalaze se u maslinovom, sojinom, suncokretovom ulju, orasima, bademu, lešniku. Holesterol je sastavni deo ćelijske membrane i služi kao prekursor za sintezu steroidnih hormona, vitamina D, žučnih kiselina. Dve trećine holesterola u našem organizmu je holesterol koji se sintetiše, dok jednu trećinu čini holesterol koji je unet hranom. Trigliceridi služe kao izvor energije. Njihovom razgradnjom dolazi do oslobađanja značajne količine energije koja je potrebna za obavljanje različitih životnih procesa. U telu se skladište u potkožnom masnom tkivu i oko unutrašnjih organa i služe kao izolacioni materijal. Fosfolipidi ulaze u sastav ćelijskih membrana. Mozak sadrži najveće količine fosfolipida u organizmu.
Masti su nerastvorljive u krvi i u cirkulaciji se nalaze “upakovane” u lipoproteinske molekule. Lipoproteini se u zavisnosti od sadržaja pojedinih lipida dele na hilomikrone, lipoproteine vrlo male gustine (VLDL), lipoproteine male gustine (LDL) i lipoproteine velike gustine (HDL). LDL je poznat kao “loš” holesterol, jer se povišeni nivoi LDL holesterola talože u zidovima krvnih sudova što dovodi do nastanka ateroskleroze, koja je glavni faktor rizika za nastanak moždanog i srčanog udara. HDL je poznat kao “dobar” holesterol jer ima zaštitno dejstvo i čisti krvne sudove od suvišnog holesterola.
Hiperlipoproteinemije su česti i ozbiljni poremećaji metabolizma lipida i lipoproteina. Mogu biti nasledni ili stečeni. Dijagnoza se postavlja određivanjem lipidnog statusa, odnosno koncentracije ukupnog holesterola, triglicerida, LDL i HDL u krvi. Smatra se da osoba ima hiperlipoproteinemiju ako 14h posle poslednjeg obroka ima trigliceride više od 1,9 mmol/l, ukupan holesterol veći od 6,2 mmol/l i/ili LDL preko 4,1 mmol/l. Cilj lečenja je smanjenje povećanih vrednosti holesterola i triglicerida i normalizovanje HDL. Terapija podrazumeva dijetu sa smanjenim unosom zasićenih masti i holesterola i redukciju telesne težine. Ukoliko se odgovarajućom dijetom ne postigne izlečenje, u terapiju se uvode lekovi.
Dom zdravlja „Dijagnostika“ Beograd
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
