Naučnici objašnjavaju zašto se budite nekoliko minuta pre alarma

Možda zvuči čudno, ali niste se probudili slučajno pre alarma. To je vaš biološki sat – neverovatno precizan unutrašnji sistem koji reguliše kada spavamo i kada smo budni.

Ali kako tačno radi ovaj ugrađeni alarm?

Hormonski „poziv za buđenje“

Duboko u mozgu nalazi se mala grupa neurona nazvana suprahijazmatično jedro, često opisivana kao „glavni sat tela“. Ovi neuroni prate vreme koordinisanjem unutrašnjih ritmova, poput cirkadijalnog ritma (koji prati 24-časovni dan), i regulišu spavanje, telesnu temperaturu, glad i varenje.

Cirkadijalni ritam utiče na to kada se osećamo pospano, a kada budno. Naši organizmi prirodno podešavaju glavni sat, i potpuno je normalno da se ljudi razlikuju u tome kada vole da spavaju i bude se.

Neki ljudi su „jutarnji tipovi“, vole da uhvate izlazak sunca i rano legnu, dok su drugi „noćne sove“, koje kasno ležu i spavaju do kasnog jutra. Razlika je upravo u njihovom cirkadijalnom ritmu.

Redovne rutine spavanja, buđenja, obroka i vežbanja „programiraju“ naš glavni sat tako da predviđa kada će se ove aktivnosti dogoditi i počne da oslobađa odgovarajuće hormone.

Na primer, kada se ujutru probudimo, javlja se fenomen poznat kao „odgovor kortizola na buđenje“. To je značajan porast kortizola – hormona koji pomaže telu da se pripremi za dan i da se osećamo energično.

Za ljude koji imaju vrlo ujednačena vremena buđenja i izloženost jutarnjem svetlu, glavni sat uči kada obično ustaju. Još pre nego što alarm zazvoni, telo se lagano priprema: temperatura raste, nivo melatonina (hormona pospanosti) opada, a kortizol počinje da raste.

Do trenutka kada alarm zazvoni, telo je već u procesu buđenja – može se reći da je to vrsta hormonskog „poziva za buđenje“.

Dobro uigran ritam ili loš san?

Ako se često budite nekoliko minuta pre alarma i osećate se budno i odmorno, to znači da je vaš cirkadijalni ritam dobro usklađen. Vaš biološki sat je naučio da predviđa vašu rutinu i pomaže vam da se glatko prebacite iz sna u budno stanje.

Međutim, ako se budite ranije, ali ste tromi ili nemirni, to može ukazivati na loš kvalitet sna, a ne na savršen ritam.

Održavanje redovnog rasporeda spavanja i buđenja pomaže da se unutrašnji sat tela „istrenira“, posebno kada je u skladu sa prirodnim signalima u okruženju, poput promena svetla i temperature tokom dana.

Ovo olakšava zaspati i buditi se osveženo. Redovan raspored spavanja uči telo da predvidi kada je vreme za buđenje. Nasuprot tome, nepravilni rasporedi mogu zbuniti unutrašnje ritmove, izazvati pospanost i otežati koncentraciju, piše Science Alert.

Bez ujednačenog ritma spavanja, telo se oslanja na alarm, što može dovesti do buđenja u dubljim fazama sna i osećaja umora i tromosti (poznatog kao slep-inercija).

U tom slučaju, poboljšanje higijene sna i male promene u navikama mogu pomoći telu da se prirodno probudi i oseća se istinski odmorno.

Zašto je teško „isključiti se“?

Stres i anksioznost mogu povećati nivo kortizola – istog hormona koji prirodno raste ujutru i pomaže buđenju – što otežava zadržavanje sna ili izaziva rano buđenje.

Očekivanje uzbudljivih događaja takođe može otežati san jer visok nivo budnosti drži mozak aktivnim, dovodeći do plitkog sna i ranih buđenja.

Ovakve situacije su normalne s vremena na vreme, ali mogu izazvati dugoročne probleme sa snom ako se često ponavljaju.

U predindustrijsko doba ljudi su pratili prirodne signale sunca i meseca da bi regulisali svoj san. Danas je buđenje bez alarma retko, ali kada se dogodi, to je znak da ste dovoljno odmorni i da je vaš biološki sat zdrav i usklađen.