Naučnici uspeli da „podmlade“ jajne ćelije, šta to znači za proces vantelesne oplodnje

Naučnici tvrde da su prvi put „podmladili“ ljudske jajne ćelije, što je napredak za koji predviđaju da bi mogao biti revolucija, imajući u vidu stope uspeha vantelesne oplodnje kod starijih žena.

Novo istraživanje sugeriše da bi defekt povezan sa starenjem koji uzrokuje genetske greške u embrionima mogao biti preokrenut dodavanjem ključnog proteina jajnim ćelijama.

Kada su jajne ćelije koje su donirale pacijentkinje sa problemima plodnosti dobijale mikroinjekcije proteina, imale su skoro upola manju verovatnoću da pokažu defekt u poređenju sa netretiranim jajnim ćelijama.

Ako se potvrdi u opsežnijim ispitivanjima, ovaj pristup ima potencijal da poboljša kvalitet jajnih ćelija, što je glavni uzrok neuspeha vantelesne oplodnje i pobačaja kod starijih žena.

„Sve u svemu, možemo skoro prepoloviti broj jajnih ćelija sa abnormalnim hromozomima. To je veoma značajno poboljšanje“, rekla je profesorka Melina Šuh, direktorka Instituta Maks Plank za multidisciplinarne nauke u Getingenu i suosnivačica kompanije „Ovo Labs“, koja ima za cilj komercijalizaciju ove tehnike, prenosi RTS.

„Većina žena u ranim četrdesetim godinama ima jajne ćelije, ali skoro sve jajne ćelije imaju pogrešan broj hromozoma“, dodala je Šuhova, čija laboratorija istražuje biologiju jajnih ćelija poslednje dve decenije. „To je bila motivacija za želju da se reši ovaj problem“, dodala je.

Pad kvaliteta jajnih ćelija je glavni razlog zašto stope uspeha vantelesne oplodnje naglo opadaju sa godinama žena i razlog je zašto se rizik od hromozomskih poremećaja, poput Daunovog sindroma, povećava sa godinama majki.

Kod pacijentkinja mlađih od 35 godina, prosečna stopa rađanja za svaki embrion u vantelesnoj oplodnji bila je 35%, u poređenju sa samo 5% kod žena starosti 43-44 godine, prema najnovijim podacima iz Velike Britanije. Prosečna starost pacijentkinja sa problemima neplodnosti koje prvi put počinju lečenje u Velikoj Britaniji sada je preko 35 godina.

Dr Agata Zelinska, suosnivačica i suizvršna direktorka kompanije „Ovo Labs“, je izjavila: „Trenutno, kada je u pitanju ženski faktor neplodnosti, jedino rešenje koje je dostupno većini pacijenata jeste višestruki pokušaj vantelesne oplodnje, tako da se kumulativno povećava verovatnoća uspeha. Ono čemu stremimo jeste da bi mnogo više žena moglo da zatrudni u jednom ciklusu vantelesne oplodnje“.

Smanjenje ranjivosti jajnih ćelija

Najnoviji pristup cilja na ranjivost jajnih ćelija povezanu sa procesom koji se naziva mejoza, u kojem polne ćelije (jajne ćelije ili spermatozoidi) odbacuju polovinu svog genetskog materijala kako bi se mogle spojiti i stvoriti embrion.

U jajnim ćelijama, ovo zahteva 23 para hromozoma u obliku slova X da bi se poravnali duž jedne ose u ćeliji. Prilikom oplodnje, ćelija se deli, što uzrokuje da se parovi hromozoma – idealno – uredno slože u svojim centrima kako bi se stvorila ćelija sa tačno 23 pojedinačna hromozoma od majke, dok ostatak dostavlja spermatozoid.

Međutim, kod starijih jajnih ćelija, parovi hromozoma imaju tendenciju da se olabave u svojoj sredini, blago se odlepe ili potpuno odvoje pre oplodnje. U ovom scenariju, strukture u obliku slova X ne uspevaju da se pravilno poravnaju i kreću se haotično u ćeliji, tako da kada se ćelija podeli, one se ne pucaju simetrično. To rezultira embrionom sa previše ili premalo hromozoma.

Šuhova i kolege su ranije otkrili da protein, šugošin 1, koji izgleda deluje kao lepak za hromozomske parove, opada sa godinama. U najnovijim eksperimentima na mišjim i ljudskim jajnim ćelijama, otkrili su da mikroinjekcije šugošina 1 izgleda mogu da preokrenu problem prevremenog razdvajanja hromozomskih parova.

Koristeći jajne ćelije koje su donirale pacijentkinje u klinici za plodnost „Born Hol“ u Kembridžu, otkrili su da se broj jajnih ćelija koje pokazuju defekt smanjio sa 53% kod kontrolnih jajnih ćelija na 29% kod tretiranih jajnih ćelija.

Kada su posmatrali samo jajne ćelije žena starijih od 35 godina, primećen je sličan trend (65% u poređenju sa 44%), iako ovaj rezultat nije bio statistički značajan, što su naučnici rekli da je verovatno posledica toga što su tretirali samo devet jajnih ćelija u ovom starosnom rasponu.

„Ono što je zaista lepo jeste to što smo identifikovali jedan protein koji se sa godinama smanjuje, vratili ga na mlade nivoe i to ima veliki efekat“, rekla je Šuhova. Ovaj pristup ne bi produžio plodnost nakon menopauze, kada se rezerva jajnih ćelija iscrpi.

Osim intracitoplazmatske injekcije spermatozoida (ICSI), trenutno ne postoje tretmani koji uključuju mikroinjekcije u jajne ćelije, ali tim naučnika ne očekuje bezbednosne probleme i u pregovorima je sa regulatornim organima o kliničkom ispitivanju. Važno pitanje će biti da li očigledna poboljšanja kvaliteta jajnih ćelija rezultiraju embrionima sa manje genetskih grešaka.

Dr Gineš Tejlor sa Univerziteta u Edinburgu, koji nije bio uključen u istraživanje, opisala je ove nalaze kao „zaista obećavajuće“.

„Ovo je zaista važan rad jer su nam potrebni pristupi koji funkcionišu za starije jajne ćelije, jer je to tačka u kojoj se većina žena pojavljuje. Ako postoji jednokratna injekcija koja značajno povećava broj jajnih ćelija sa pravilno organizovanim hromozomima, to vam daje bolju početnu tačku“, zaključila je Tejlorova.