Da li vam štitna žlezda radi kako treba: Simptomi, bolesti i tretmani

Štitna žlezda i poremećaji u njenom funkcionisanju mogu dovesti do raznih simptoma, jer štitna žlezda kontroliše važne telesne procese, piše Stetoskop.info.

Simptomi oboljenja štitne žlezde:

Gojenje ili mršavljenje:
Gojenje može biti znak niskog nivoa hormona štitne žlezde (hipotireoidizam).
Mršavljenje može biti rezultat prekomernog lučenja hormona štitne žlezde (hipertireoza).

Usporeni rad srca: Može se primetiti kod hipotireoidizma, dok hipertireoza izaziva ubrzan rad srca.

Otok na vratu: Povezan sa povećanjem štitne žlezde (gušavost), što može dovesti do razvoja raka štitne žlezde.

Psihički simptomi:
Smanjeno lučenje hormona može dovesti do umora, depresivnog raspoloženja i usporenog mentalnog funkcionisanja.
Povećano lučenje hormona može izazvati prekomerno znojenje i nepodnošenje toplote.

Sličnost sa simptomima menopauze: Zbog preklapanja simptoma sa menopauzom, lako se može doći do zabune, pa je preporučljivo uraditi test krvi.

Bolesti koje izaziva štitna žlezda:

Hašimotova bolest: Autoimuni poremećaj koji dovodi do smanjenja funkcije štitne žlezde (hipotireoidizam). Može izazvati privremene simptome hipertireoidizma pre nego što dođe do hipotireoze.

Gravesova bolest: Autoimuni poremećaj koji dovodi do prekomernog lučenja hormona štitne žlezde, uz otok iza očiju i simptome hipertireoze.

Komplikacije kod poremećaja štitne žlezde:

Ako se ne leči, hipotireoza može izazvati povećanje nivoa holesterola, što može dovesti do ozbiljnih kardiovaskularnih problema kao što su moždani udar ili infarkt. U težim slučajevima, može doći do gubitka svesti i opasnog pada telesne temperature.

Lečenje:

Hipotireoza: Leči se hormonskom terapijom koja povećava energiju, smanjuje holesterol i pomaže u postepenom gubitku težine.

Hipertireoza: Leči se antitiroidnim lekovima, koji smanjuju proizvodnju hormona, ili radioaktivnim jodom koji uništava štitnu žlezdu.

Pravilna ishrana za zdravlje štitne žlezde:

Preporučuje se zdrava ishrana bogata vitaminima i mineralima, kao i unos ribe koja je bogata omega-3 masnim kiselinama i jodom. Takođe, treba izbegavati namirnice koje troše jod, kao što su kupus, brokoli, soja, kikiriki i jagode. Antioksidansi iz voća i povrća, poput borovnica, aronije, paprike i trešnje, takođe su korisni za zdravlje štitne žlezde.