Zašto smo izgubili Nadala?

Nadal se povlači sa sportske scene u najboljim danima. Razlog su zdravstveni problemi. Ni prvi, ni poslednji sportista koji je povredio koleno. Međutim, način na koji je osposobljen da „može“ nastaviti sa takmičenjem je pogrešan. Nadal nije povredio meniskus, ni ligamentarni aparat kolena. U tom slučaju bi sigurno morao da prekine sa aktivnim igranjem i karijeru nastavi tek nakon operativnog lečenja. Tako najverovatnije ima blago labave „laksantne“ zglobove, urođena mana recesivnog tipa nasleđivanja. Potvrđuje se tako što osobe sa pomenutom manom mogu prste šake da poviju na gore u odnosu na dlan do skoro 60 stepeni. Analogno tim zglobovima i ostali zglobovi imaju povećan obim pokreta. Vrhunski sportisti sa takvim zglobovima moraju biti pod stalnom kontrolom ortopeda. Lako povrede neki od zglobova koji su izloženi većim fizičkim naporima i zahtevima za onim pokretima, koji u tim zglobovima nisu mogući. Najčešće povređivan zglob je koleno. Izloženo prevelikim zahtevima, ograničeno u amplitudama pokreta na samo ekstenziji i flakesiji (ispružanje i savijanje), bez sposobnosti za rotatornim pokretima, dolazi do blage distrozije (uganuća), zbog labavih zglobova, jer takvi zglobovi nisu dovoljno čvrsti da spreče željeni pokret i dolazi do samopovređivanja. Bol u kolenu usmeren ka centralnom nervnom sistemu se registruje, ali centralni nervni sistem ne raspoznaje suštinu povrede. Ne određuje precizno vrstu povrede u kolenu, „ne zna“ da li je povređen meniskus ili je krvarenje, ili je povređen jedan od ligamenata ili je došlo do preloma u zglobu. Centralni nervni sistem „šalje naredbu“ da sinovija počne da luči veću količinu zglobne tečnosti, radi ishrane hrskavice i svih mekih delova u kolenu. Kako sinovija ne može da luči više kvalitetne tečnosti nego što je fiziološki predviđeno, započinje sa lučenjem tečnosti koja ne sadrži dovoljnu količinu hranljivih materija i po sastavu je bliža vodi. Javlja se izliv u kolenu, otok i više se ne raspoznaju konture čašice ispod kože. Takvo stanje je alarm da se mora prestati sa fizičkim aktivnostima.

Funkcija svih zglobova u ljudskom telu je identična. Hrskavica je fine fibrilarne građe, kao najfinije krzno. Sinovija u svakom zglobu luči sinovijalnu ili zglobnu tečnost. Hrskavice nemaju krvne sudove. Ishrana je prepuštena sinoviji i sinovijalnoj tečnosti, koja donosi hranljive sastojke i odnosi sagorele materije. Međutim, zbog svoje gustine i masne konzistencije nije u stanju da „uđe“ u fibrilarnu građu hrskavice, mora biti utisnuta utrljavanjem, odnosno pokretom. Što znači da je pokret neophodan svakom zglobu radi procesa ishrane.

Funkcija svih zglobova je takva da pri pokretima hrskavične površine proklizavaju jedna preko druge utiskujući zglobnu tečnost u fibrile hrskavice, ali i održavajući prisne odnose između hrskavičavih površina, koji su uslovljeni povišenim površinskim pritiskom koji ne dozvoljava lako odvajanje hrskavičavih površina jedne od druge.

Nakon povrede, distrosije zgloba i „naredbe“ centralnog nervnog sistema za lučenjem veće količine zglobne tečnosti, dolazi do stvaranja „vode“ u kolenu i poremećaja funkcije. Kako zglobna tečnost više nije gusta i masna hrskavičave površine više nisu intimno spojene površinskim pritiskom, lako se odvajaju jedna od druge, prestaje ishrana svih delova kolenog zgloba, hrskavice, meniskusa i ligamenata. Patela (čašica), sada odvojena od svog ležišta na butnoj kosti, pri svakon intenzivnijem pokretu (trčanje) udara o podlogu izazivajući bol.

Podvezujući ligament čašice priljubljujemo čašicu, vraćajući je prisilno na svoje mesto. Više ne udara o podlogu i ne izaziva bolne senzacije. Povređeni sportista može da trči, nema tegobe, ali osnovni zadatak ishrana unutrašnjeg sastava kolena je sada isključena, jer nije otklonjen osnovni uzrok, a to je promena sastava zglobne tečnosti. Zglobna tečnost koja je sada u mnogo većoj količini prisutna u samom zglobu po sastavu bliska vodi, samo ispira sve strukture kolena, a ishrane nema. Kako zahtevi za funkcijom i dalje postoje hrskavica se pri trenju oštećuje, a pošto masne i guste zglobne tečnosti nema da obezbedi proklizavanje, tada su sve ostale strukture u kolenu izložene lakom povređivanju.

Tako oštećeno koleno, sa gubitkom velikih hrskavičavih površina, povređenim i drugim strukturama, meniskusi ili ukrštena veza kolena je vrlo složeno za lečenje. Sve povrede nastaju isključivo zbog gubitka kvalitetne zglobne tečnosti, što je moralo biti sprečeno na samom početku kada su se pojavili prvi simptomi otoka, odnosno izliva.

Dr Ljubomir Georgijević,

autor je specijalista za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju