Site name

LIČNI STAV: O Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu

Korak unazad - kriju se subvencije

Umesto da iskoristi šansu na ruskom tržištu, Vlada smanjuje agrarni budžet za 2016. Prosto neverovatno

Iako je Predlog zakona o budžetu za 2016. godinu mnogo realniji od svih dosadašnjih, i on u sebi sadrži "sistemsku grešku", jer su u njemu na više od 1.000 strana sakriveni neki od troškova, koji će u narednoj godini sigurno biti prevaljeni na državnu kasu, odnosno na pleća poreskih obveznika. Uostalom, čak je i Fiskalni savet ocenio da je ovaj budžet, sa aspekta njegove transparentnosti, korak unazad u odnosu na ovogodišnji, a narodni poslanici i javnost moraju da znaju kako se troši novac poreskih obveznika.

Piše: Nenad Popović

sreda, 09. decembar 21:31

Nedopustivo je, na primer, da se za subvencije po osnovu starih ugovora i to uglavnom sa stranim kompanijama predvidi osam milijardi dinara, a da niko, osim pojedinaca u Vladi, ne zna kome i koliko će tog novca biti isplaćeno, koliko će dobiti Fijat, koliko Er Srbija, Jura, Leoni, Beneton i druge kompanije, koje je naša, prilično siromašna država častila i sa po 10.000 evra za svako novo radno mesto. U deficit, takođe, nisu uključeni ni projektni zajmovi, a oni se procenjuju na više od 100 miliona evra, pa će za toliko stvarni deficit biti veći od planiranog.

SKRIVENI TROŠKOVI: U svakom slučaju, procenjuje se da su ti skriveni troškovi najmanje 100 miliona evra, a lako se može desiti da budu i dva-tri puta veći. Za toliko će automatski biti veći i deficit budžeta, koji je predloženim zakonom projektovan na 121,8 milijardi dinara ili oko milijardu evra. Ono što je dodatni problem jeste da će i bez tih skrivenih, a skoro izvesnih troškova manjak u državnoj kasi naredne godine biti veći nego ove, čime se šalje loš signal, da se stanje u javnim finansijama posle solidne konsolidacije u 2015. pogoršava, sa malim izgledima da se do kraja 2017. postigne željeni cilj i da se fiskalni deficit smanji ispod tri odsto bruto domaćeg proizvoda.

Za neke je, možda, sam po sebi ovako nizak deficit, manji od tri odsto BDP-a, sporan, ali ako je Vlada već donela odluku o tome i pokušava da ubedi javnost i poslanike da preduzima sve mere da ga ostvari, onda se mora na vreme upozoriti da predloženi budžet skreće sa tog puta.

LOŠE PLANIRANJE OVE GODINE: Vlada se i ove godine, sve do kraja novembra hvalila rekordno niskim manjkom u državnoj kasi, a onda je ministar finansija Dušan Vujović morao da prizna da će samo u decembru deficit biti praktično 2,5 puta veći nego što je bio u prethodnih 11 meseci - zajedno. Pa, je li to dobro planiranje prihoda i rashoda? Ili su neki rashodi namerno odlagani da se stvori veštački privid da je stanje u javnim finansijama bolje nego što realno jeste? Jer, kako je moguće da baš niko sve do poslednjeg meseca u godini nije znao da Srbijagas neće moći da vrati 200 miliona evra duga ruskom Gazpromu za ranije isporučeni gas? Pa za taj dug se zna već godinama unazad. I nije valjda ministar finansija verovao da će Srbijagas, koji je prošlu godinu završio sa neto gubitkom od 45 milijardi dinara, a 2013. sa minusom od skoro 50 milijardi dinara, moći sam da plaća svoje obaveze. Zato bi ministru Vujoviću bilo bolje da odmah proveri koliko naredne godine dospeva za plaćanje kredita odobrenih ne samo Srbijagasu, već i Petrohemiji, RTB Boru i drugim javnim i državnim preduzećima u restrukturiranju, za čije je pozajmice garantovala država te da i te obaveze odmah uvrsti na rashodnu stranu, da posle ne bude neprijatnih iznenađenja. U suprotnom će ih biti. Pa izgleda da svi, osim ministra finansija, znaju da već sledeće godine dospeva za naplatu 10 milijardi dinara obaveza Petrohemije, za koje je država garantovala. Nije, valjda, da neko u Vladi misli da će ta firma, koja već dve godine zaredom pravi neto gubitak od oko 100 miliona evra, moći sama da plati taj dug? Zato, ako hoćemo realan budžet, tu stavku odmah treba uvrstiti na stranu rashoda i za toliko povećati deficit.

Isto je i sa dugovima RTB Bora, koji se procenjuju na više od 500 miliona evra, od čega je država garantovala za 150 miliona, a već u 2016. za naplatu dospeva rata od 23 miliona evra, plus 50 miliona evra duga NIS-u. Zato bi i taj trošak odmah trebalo uključiti kao rashod budžeta, da znamo na čemu smo i da se ne igramo žmurke. Bilo bi dobro da od resornog ministra čujemo koliko još ima ovakvih budžetskih zamki, koje je šef misije MMF-a u Beogradu Deheng Kim s razlogom nazvao "kosturima iz ormana", koji stalno iskaču i predstavljaju veliku smetnju na putu fiskalne konsolidacije.

ISMEVANJE SKUPŠTINE I ZAKONA: I kad smo već kod tih neprijatnih iznenađenja, prošle godine bili su to i troškovi likvidacije propalih državnih banaka, koje su takođe preko budžeta platili svi građani Srbije. A bankrot svih državnih banaka koštao je, po nekim procenama, skoro milijardu evra. Ove godine će uz 200 miliona evra ili oko 24 milijarde dinara duga Srbijagasa, iz državne kase, iako to Zakonom o budžetu nije planirano, biti isplaćeno i oko 15 milijardi dinara dugova vojnim penzionerima, plus osam milijardi dinara, koliko se za subvencije, zbog loše planiranog agrarnog budžeta, duguje poljoprivrednim proizvođačima. Sve zajedno to je oko 400 miliona evra dodatnog troška. Poređenja radi, Vlada se hvali da ćemo ove godine imati privredni rast od 0,7 odsto, a to znači da će BDP Srbije da poraste za 200 miliona evra. Pa, samo za neplanirane troškove budžeta otići će dva puta više novca. Da zlo bude veće, nikome u Vladi ne pada na pamet da predloži rebalans ovogodišnjeg budžeta. Pa, ako Vlada može po sopstvenom nahođenju da potroši 400 miliona evra ili više od 1,3 odsto BDP-a, čemu onda i služi Zakon o budžetu? Čemu služi parlament? Samo da konstatuje da je Vlada potrošila onoliko koliko je htela i za šta je htela? Ovakvi visoki, a neplanirani rashodi bi možda i mogli da se tolerišu u jednoj godini, ali oni su već postali pravilo, a ne izuzetak. I ponavljaju se treću godinu zaredom, a jasno je da ćemo reprizu gledati i 2016. i 2017. godine, jer je država olako davala garancije javnim i propalim preduzećima u restrukturiranju. Pa ako je već tako, zašto se svi ti troškovi odmah ne uključe u budžet, nego se uporno guraju pod tepih, sve dok račun ne stigne za plaćanje. Skrivanjem od javnosti problemi se neće rešiti.

KATASTROFALAN AGRARNI BUDŽET: Neverovatno je i kako je Vlada Srbije reagovala na odluku Rusije o zabrani uvoza voća, povrća, mesa i mesnih prerađevina iz Turske, a ranije je zvanična Moskva, kao odgovor na sankcije Evropske unije, zabranila i uvoz hrane iz EU. Umesto da iskoristi šansu koja se srpskim poljoprivrednim proizvođačima ukazala na ogromnom ruskom tržištu, Vlada predlaže da se smanji agrarni budžet za 2016. Prosto neverovatno. Kao da neko namerno podmeće klipove u točkove srpskih seljaka. Ova odluka još je čudnija ako se ima u vidu da su ukupne subvencije (uključujući i agrarni budžet) povećane za 5,5 milijardi dinara, sa 80,5 na 86 milijardi dinara. Jednostavno, povećane su sve ostale subvencije, za turizam čak 50 odsto, a smanjene su samo za poljoprivredu.

I ne pije vodu pokušaj da se objasni kako su subvencije za poljoprivredu smanjene za samo 100 miliona dinara (sa ovogodišnjih 28,06 na 27,95 milijardi dinara u 2016), jer se na taj način zamagljuje stvarnost. A istina je da će u 2015. te subvencije biti za osam milijardi dinara veće, jer je Vlada loše procenila njihov iznos, pa će naknadno morati da izmiri taj dug. To onda znači da će naredne godine agrarni budžet praktično biti za skoro 30 odsto manji nego ove godine (27,95 prema 36,06 milijardi). I to nominalno, a realno će biti još manji. To je zaista nedopustivo. Pogotovo što je ovo idealna prilika da se srpski seljak ojača i da mu država pomogne da stane na svoje noge. Pre nego što u septembru 2017. stupi na snagu odredba SSP-a, po kojoj će i stranci moći da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji, što će biti jedinstven slučaj u istoriji da je neka zemlja to dozvolila pre zvaničnog ulaska u EU, a mnoge su izborile dodatni moratorijum na prodaju zemlje strancima, dok ekonomski ne ojačaju (Mađarska je otišla i korak dalje, pa je ustavnim promenama trajno zabranila prodaju zemljišta strancima).

Posledica ovako predloženog agrarnog budžeta biće i značajno smanjenje subvencija, koje su ionako neuporedivo manje od pomoći koju od svojih država dobijaju farmeri iz zemalja EU, pa i regiona. Prema procenama Fiskalnog saveta, ako se usvoji predloženi agrarni budžet, subvencije, koje se poljoprivrednim proizvođačima isplaćuju po hektaru, biće u 2016. upola manje nego do sada, odnosno 3.000 umesto 6.000 dinara. Ako se to desi, u narednoj godini mogao bi izostati očekivani rast poljoprivredne proizvodnje, a umesto srpske hrane naruskim trpezama će se služiti poljoprivredni proizvodi iz drugih zemalja. Drugi će znati da iskoriste šansu koju naša vlada nije prepoznala. Na stranu što je na mnogim posedima i setva kasnila, jer država nije na vreme isplatila ni ovogodišnje subvencije. A šta mislite zašto u Srbiju pokušava da dođe nemački Tenis, jedan od najvećih evropskih proizvođača mesnih prerađevina? Da za srpsko, ili za rusko tržište odgaja tri miliona svinja godišnje? Nemci očito znaju bolje od nas gde je naša šansa. Samo što ćemo ovako nakaradnom agrarnom politikom i stalnim kresanjem subvencija za poljoprivredu uništiti domaćeg seljaka, da bi strancima širom otvorili vrata i našeg i ruskog tržišta. (Nastavak u sutrašnjem broju)

*Autor je predsednik Srpske narodne partije

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.