Napred ili opet u prošlost

                       p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Naizgled, opstanak njegove vlade na unutrašnjem planu ničim nije bio ugrožen, ali gledano u širem spoljnopolitičkom kontekstu, ili u dubljem, po dešavanjima u srcu establišmenta, izbori jesu rešenje da se određeni problemi reše tako što se uopšte ne rešavaju. Ili se odlože za novu podelu karata, odnosno izbornog plena. Koji, pre te podele, mora da se osvoji, za šta igrače na svim nivoima treba dodatno motivisati. Otud i medijski napisi o tome kako će se pomiriti ambicije kandidata i njihova sposobnost da donesu glasove, koji su osvanuli u štampi istovremeno kada je i parlament raspušten.

Ali i birače treba takođe stimulisati što jače, tako da vladajući naprednjaci – koji po istraživanjima uživaju toliko visok rejting da ne očekuju da drugoplasirana stranka ima dvocifren procenat glasova – tvrde da nam se opet dešava istorijski momenat. „Došao je trenutak koji je prekretnica u životu Srbije, kada će građani odlučiti u kakvoj zemlji žele da žive – da li će Srbija nastaviti da ide napred, ili ćemo se vratiti u prošlost, izolaciju, sukob sa celim svetom i pljačkaške privatizacije“, ovom rečenicom je vladajuća SNS pozdravila potpis predsednika Nikolića na ukaz o vanrednim izborima. Predsednika koji je i taj čin iskoristio da pošalje podršku stranci koju je osnovao, rečenicom da želi da SNS pobedi, uprkos svom insistiranju na nadstranačkoj poziciji. I uprkos tome da je predsednik svih građana, koji ne glasaju svi za istu partiju.

A i partija koju SNS jasno targetira kao buduću glavnu opoziciju – Šešeljevi radikali, istovremeno je počela sebi svojstvenu izbornu kampanju. Naravno, Šešeljevom objavom da je počeo postupak njegovog izručenja Hagu, u koji se on prkosno ne vraća, „pa neka ga nose“. Dakle, za potporu tezi o istorijskom momentu imaćemo sve priče – Hag, Kosovo, Republika Srpska, NATO, Rusija, EU, korupcija, ali i reujedinjenje DS i pitanje demokratskih sloboda…

Kao neki sinergijski rimejk svih dosadašnjih izbora u obnovljenom višestranačju. Jedino što stvarnost nije sinergijska, mi građani smo u najvećem broju siromašniji, i sa sve slabijim šansama da živimo bolje. Što je najgore i sa sve očajnijom nadom da to ipak može da se desi. Važno je samo da znamo, da li ćemo se opredeljivati prema pričama ili prema stvarnosti.