Vučićeva glavna tema kod kuće – pozicija Beograda u odnosu na Moskvu i NATO, reflektovala se i na njegovo učešće na samitu Evropske banke za obnovu i razvoj u Londonu. Naravno, nije da to nije bila prilika za takve poruke, budući da će ERBD biti uključena u ono što je najvažniji ekonomsko-politički projekat EU za Zapadni Balkan.
p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Reč je o izgradnji regionalne saobraćajne infrastrukture, o čemu se dogovara u okviru takozvanog Berlinskog procesa, koji ove godine treba da se nastavi samitom u Parizu. Prema ideji nemačke kancelarke Angele Merkel, saobraćajni koridori treba da bolje povežu Balkan, podignu zaposlenost i jače privežu balkanske države za politiku EU.
Projekat se, jasno je, odvija u senci eskalirajuće migrantske krize, ali sa i dalje otvorenom perspektivom. Zato je i jedan od glavnih događaja, u skladu sa jakim finansijskim interesom ERBD, upravo bila i „premijerska sesija“, koja je otvorena govorom Mila Đukanovića, u kome je on izrazio želju da se Evropa što pre regeneriše. U sličnom proevropskom tonu saradnje bile su i sve druge poruke, od čega nije odstupio ni novi hrvatski premijer Tihomir Orešković, koji je prvi put nastupio u ovom sastavu.
Doduše, kao predstavnik EU strane, a ne balkanske, prema kojoj se Vučić držao uobičajeno toplo-hladno, prvo je pomenuo ranije probleme sa Zoranom Milanovićem, pa onda i to da je Srbija svesna da njen put u Evropu vodi preko Hrvatske. Kao i preko Albanije, doduše, čiji premijer Edi Rama je u diplomatskim doskočicama pokazao najveći smisao za realpolitiku, rekavši Vučiću kako je njemu lakše nego Albancima da sarađuje sa EU, pošto Albanci „nemaju Rusiju“.
„Ti samo odletiš u Rusiju i odmah dobiješ otvaranje poglavlja sa Unijom“, našalio se Rama obraćajući se premijeru Srbije, mada bi geopolitička analiza pokazala da u toj šali ima mnogo zbilje. E sad kada je o stvarnosti reč, valja konačno primetiti da i Vučićeva rečenica „sedimo ovde kao da smo iz Skandinavije, a ne sa Balkana“, za razliku od Ramine, ne odgovara zbilji. Jer, podsetimo, na početku raspada Jugoslavije i ratnih sukoba, i te kako su šestorica predsednika tog istog Balkana sedela za istim stolom, i pred novinarima, i na međunarodnim konferencijama, i pred dobrim investicionim izgledima. Pa, znamo kako se završilo. Tako da politički korektno dizajniran jezik treba uvek pozdraviti, ali nikada ne uzimati kao odraz prave političke stvarnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
