Alarm zbog dihidrogen-monoksida

 Uprkos tim opasnostima, upotreba dihidrogen-monoksida i dalje je legalna. Ovo jedinjenje, između ostalog, koristi se i u nuklearnim elektranama, u proizvodnji stiropora, u distribuciji pesticida, a upotrebljava se i čak kao aditiv u pojedinim američkim restoranima „brze hrane“. Mnoge kompanije legalno bacaju otpadni dihidrogen-monoksid u reke i okeane. Zagađenje ovom supstancom je globalno (izvesne količine pronađene su čak i u ledu na Antarktiku!), a njen uticaj na ekosistem je drastičan. Kada bismo videli ovakav tekst ili reklamu, da li bismo podržali zabranu ove supstance? I, da li bismo pri tom znali šta je to dihidrogen-monoksid?

Dihidrogen-monoksid je voda. Obična voda: dva puta vodonik, jedanput kiseonik. Neko (nadajmo se, mnogi) u nazivu jedinjenja prepoznao je vodu, ali neko verovatno nije. Ništa strašno. Među onima koji nisu prepoznali staru dobru ha-dva-o, nalazio se i jedan poslanik u parlamentu Novog Zelanda. Siroti poslanik je, nakon što je dobio pismo o opasnostima od dihidrogen-

-monoksida, sam napisao pismo ministru zdravlja sa iskrenom željom da se cela stvar ispita i zlikovački dihidrogen-monoksid eventualno zabrani. Primera ima još. Jedan četrnaestogišnji učenik iz Sjedinjenih Država, Nejtan Zoner, ponudio je peticiju za zabranu dihidrogen-

-monoksida uz gore navedena „objašnjenja“. Od 50 sagovornika, njih 43 je podržalo zabranu, šest je bilo neopredeljeno, a samo jedan je prepoznao vodu. Ova obmana bila je deo Zonerovog školskog projekta na Sajmu nauke naslovljenog sa „Koliko smo lakoverni?“. Dobio je prvu nagradu.

Važno je primetiti da ništa izrečeno u prvom pasusu nije neistina. Udisanje vode zaista izaziva smrt mnogih, voda se koristi u nuklearnim elektranama i u restoranima „brze hrane“, a uticaj ovog jedinjenja na ekosistem jeste „drastičan“. Posredi je briljantan primer kako tendenciozno birane istinite informacije mogu zavesti. Drugim rečima, i manipulacija istinom je moguća. I sama upotreba javno korektnog i popularnog vokabulara čini da ljudi spuste svoj skeptički gard. Ključne (i navodno zle) reči poput nuklearnih elektrana, pesticida i restorana brze hrane dovoljne su da ljude ubede u određenu ideju bez razmišljanja. I tehnički hemijski naziv jedinjenja navodi na navodnu opasnost. Kada se to dogodilo da u modernom društvu hemija budi nepoverenje, a ne entuzijazam?

Alarmizam je tipična strategija jednog dela ekološkog pokreta ili pokreta za očuvanje životne sredine. A kao što primer sa dihidrogen-

-monoksidom pokazuje, čak i istiniti podaci mogu biti zloupotrebljeni kada se još istinitih informacija izostavi. Na primer, kako zaista proveriti navodno višestruko uvećanje prirodnih katastrofa u ovom veku, kada u vekovima iza nas nije bilo dovoljno informacija o katastrofama na planeti? Podaci o zagađenju u današnjim društvima možda su istiniti, ali se često propušta istaći da su predindustrijska društva imala neuporedivo više zagađenja vode i vazduha, te mnogo kraći životni vek. Čovek je u 20. veku uticao na izumiranje mnogih životinjskih vrsta, ali najmasovnija istrebljenja dolazila su od ljudi koji su živeli pre nekoliko desetina hiljada godina i koji su kao lovci-skupljači migrirali ka neafričkim prostranstvima.

Dobar deo dogmi savremenog pokreta za očuvanje životne sredine neretko je zasnovan na romantičarskoj ideologiji, te iracionalnom strahu od modernizacije i društvenih promena uopšte. U društvenoj realnosti, mnogi profesionalni ekološki aktivisti sa Zapada, koji većuživaju u plodovima industrijalizacije, licemerno osporavaju ovo pravo građanima nerazvijenih društava kojima bi struja i genetski modifikovana hrana život učinili kvalitetnijim, a stomake njihove dece manje gladnim.

Srećom, na marginama mejnstrim ekološkog pokreta, pojavljuju se „ekološki skeptici“ koji zagovaraju razumniji pristup problemima životne sredine, zasnovan na strogim naučnim istraživanjima. Koji umesto katastrofičnih ili manipulativno skrojenih izjava o smrtonosnim hemikalijama u hrani, vazduhu i vodi, klimatskim promenama, prirodnim katastrofama i izumiranju živog sveta, zagovaraju odvajanje bitnog od nebitnog, te strpljivo i minuciozno rade, a ne protestuju. Nažalost, alarmizam je taj koji bolje prodaje novine ili televizijske sekunde. Međutim, stalno vikanje da je vuk u selu, učiniće nas nespremne kada nas vuk zaista poseti. Umesto alarmizma, potrebno je više skepticizma. U svim oblastima, pa i promišljanju budućnosti planete.