Amnestija za haos

Među amnestiranima su Nikola Gruevski, donedavni premijer i lider VMRO-DPMNE, i njegov glavni protivnik Zoran Zaev, lider SDSM i organizator protesta tokom kojih je ove nedelje demoliran kabinet Ivanova.

Ivanov je odbio da primi ambasadore SAD i Nemačke koji se protive njegovoj odluci, a Stejt department je juče od makedonskog predsednika zatražio da preispita svoju odluku koja „predstavlja zaštitu korumpiranih zvaničnika i uskraćuje pravdu makedonskom narodu“. VMRO-DPMNE, koji smatra da Ivanov ima „dobre namere“, optužuje Zaeva i DŽordža Sorosa da organizuju „divlje horde“ kako bi u Makedoniji izveli „ukrajinski scenario“. I pre tačno godinu dana, kada je Zaev počeo da objavljuje snimke prisluškivanih razgovora, u javnosti su pravljena poređenja Makedonije i Ukrajine.

Ivanov tvrdi da je siguran da je doneo ispravnu odluku, ali i da je spreman da podnese sve eventualne njene posledice. Međutim, od „impičment na Ivanov“ nema ništa pošto je Sobranje u skladu sa prošlogodišnjim dogovorom o rešavanju političke krize raspušteno i ponovo u tekućem sazivu, prema ustavnim odredbama, može biti sazvano samo u slučaju rata i vanrednog stanja. Čak i da se sazove, teško da bi bilo većine za smenu Ivanova.

Aktuelni predsednik Makedonije je na toj funkciji od 2009, a drugi petogodišnji mandat dobio je 2014. Od početka je kao svoje prioritete odredio rešavanje spora o imenu s Grčkom kako bi se pokrenula integracija Makedonije u NATO i EU, ali do danas dve zemlje nisu rešile ovo pitanje.

Rođen je u Valadanovu 1960. Završio je prava, u mladosti je sedam godina bio novinar Makedonske radio-televizije. Potom je nastavio svoje obrazovanje, a do izbora za predsednika bio je profesor na skopskom Pravnom fakultetu „Justinijan I“. Ivanova smatraju vodećim makedonskim stručnjakom za civilno društvo. Oženjen je i ima jedno dete.