Ljubav između banaka i države ne poznaje granice. Nema posla, problema ili rešenja u kome se ne ogleda njihova duboka privrženost, na svakom koraku, čini se da su jedni drugima u mislima. Ako treba pomoći posustalu građevinsku industriju, država će to uraditi tako da joj olakša uzimanje kredita, pa će ili dati svoje garancije, ili dotirati deo kamate kako bi banke plasirale novac, a firme izdržale pritisak njihove dobiti. Ako reši da subvencioniše poljoprivredu, opet će preko banaka dogovoriti pozajmice za agrar u kojima će znatan deo kamate ići na teret državne kase.
Tako je i sa podsticajima automobilskoj industriji, gde je prodaja uvećana zbog modela „staro za novo“, koji opet ide preko banaka, pa sa kreditima za mala i srednja preduzeća, za regionalni razvoj, za zamenu prozora ili uvođenje centralnog grejanja, što se moderno zove energetska efikasnost. Očekuje se da će uskoro i kućni saveti, ako odluče da ulepšaju zgrade, od države ili svoje opštine dobiti olakšice za kamate na kredite podignute u tu svrhu, a ko zna šta će još biti smišljeno, ne bi li se našem milom bankarstvu omogućilo da zarađuje i deli profit sa cenjenim vlasnicima.
Poslednji primer te duboke veze odigravao se krajem prošle nedelje, kada je Ministarstvo finansija po nalogu Ministarstva saobraćaja, deo duga za radove na koridorima, uplatilo direktno na račun tri banke koje su kreditirale putarske firme. Tačno je da su putarima, kako sami kažu, „malo olabavili omču“, ali osim kredita koje su podizali, jer im država nije redovno plaćala ugovoreni posao, oni moraju da obezbede i druge dobavljače, ulaganje u opremu ili u nove poslove, zarade radnicima koji su po zimi i suncu bili na trasama, a sada primaju minimalac ili im plate kasne po nekoliko meseci. Sve to je ostalo u drugom planu, ali su zato bilansi banaka sada mnogo čistiji, oslobođene su nekih loših kredita, pa zbog toga i NBS ne moraju više da izdvajaju tako visoke obavezne rezerve.
Niko ne dovodi u pitanje tezu da je stabilan finansijski sektor osnova dobre privrede i ekonomskog rasta. Mali je problem što mi nikako da odmaknemo od te osnove i da uz sve zdravlje bankarskog sistema obezbedimo i makar promil napretka u industriji na primer, ili uslugama, poljoprivredi, većem izvozu.
Umesto toga, svi parametri rasta kojima statistika, ovakva kakva je, barata, zašli su u crveno, samo banke, gledano u celini, upisuju profit. Istina nešto manji nego lane, ali verovatno su već spremne nove mere koje će popraviti stanje. Stručnjaci i ne sumnjaju u to, iako u opisanoj ljubavi već uočavaju prve senke. Kažu, preterana privrženost sklona je da preraste u posesivnost, a onda može partnerima i da zasmeta. Guši ih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
