U trenutku kada se pojavila vest da je postignut dogovor u vrhu EU i da će Zagreb odblokirati otvaranje poglavlja 23 sa Srbijom, visoko pozicionirani diplomatski izvori Danasa iz Brisela iskazali su neočekivanu rezervu. Neočekivanu, spram onog što je komesar Johanes Han saopštio na brifingu za novinare posvećenom „pregledu situacije povodom pristupnih pregovora sa Srbijom“ da je u sredu 25. maja pronađeno rešenje, za poglavlje 23 – pravosuđe i ljudska prava.
Po Hanu, usaglašena je pregovaračka pozicija, nađeno je rešenje za hrvatsku blokadu povodom regionalne nadležnosti srpskog suda za ratne zločine. Prevedeno na jednostavan jezik srpski sud se neće ponašati kao jugoslovenski i neće proceusirati hrvatske državljane. Po Miru Kovaču, hrvatskom šefu diplomatije, Hanova objava je poluniformacija, jer ističe Kovač „Beograd prvo mora da položi prijemni ispit kako bi upisao fakultet“.
Prema diplomatskim izvorima Danasa, kada se sastane Komitet za proširenje Saveta Evropske unije (COELA, i kada bude predstavljena pregovaračka pozicija, Hrvatska će odustati od blokade, samo ako Srbija usvoji neku formulaciju koja odgovara njenom zahtevu. Holandija, koja je sebi zadala da tokom svog polugodišnjeg predsedavanja otvori poglavlja 23 i 24 sa Srbijom, za ovaj zadatak ističe vreme – kraj predsedavanja je poslednja nedelja juna. Imajući u vidu sve potrebne korake, koji podrazumevaju i da svaka članica EU iznese svoj stav, usaglašavanje o otvaranju poglavlja 23 teoretski je moguće obaviti u ovom roku, ali pitanje je koliko je politički realan takav foto finiš.
Možda Han ima pouzdanije informacije o toj političkoj realnosti koje na običnom diplomatskom nivou nisu poznate. Uostalom, bilo je dosta primera u proširenju EU kada je politička realnost delovala u unutar preciznih i komplikovanih procedura Unije, zasnovanih na konsenzusu, kao glavnom načinu odlučivanja. Kao što je poznato da „stare članice“ poput Nemačke, Francuske i Britanije, imaju jaču moć ubeđivanja tokom tih procedura nego „mlađe“ poput Hrvatske. A Nemačka se, kroz stav predsedavajućeg spoljnopolitičkog odbora Bundestaga izjasnila protiv hrvatske blokade.
U političkim krugovima u Beogradu poslednjih nedelja spekulisalo se, o čemu je Danas i izvestio, o neformalnim kontaktima premijera Vučića i predsednice Grabar Kitarović, koji su možda izrodili kompromisnu formulaciju za poglavlje 23. Za novu Vučićevu vladu, otvaranje poglavlja bez sumnje je važan poen. Setimo se i da je Vučićev odgovor na „carinsku blokadu“ Zorana Milanovića od letos, tokom izborne kampanje u Hrvatskoj, mnogo više pogodovao HDZ nego Milanovićevim socijaldemokratima. Možda je vreme da HDZ uzvrati nekom vrstom kontrausluge, što Han iz svoje briselske kancelarije bolje vidi, nego što se uočava iz Nemanjine i sa Pantovčaka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
