Fausto Pokar, član Žalbenog veća Haškog tribunala i jedan od dvojice sudija, koji je bio protiv oslobađanja hrvatskog generala Ante Gotovine, ocenio je da je oslobađajuća presuda „protivna bilo kakvom osećaju za pravdu“.
Sudija Pokar ukazao je na „veliki broj grešaka i pogrešnih konstatacija u rezonovanju većine sudija“, ističući da je pravosnažna presuda zasnovana na pogrešnoj interpretaciji zaključaka prvostepenog veća i kršenju sudske prakse i standarda u žalbenom postupku.
U podrobnoj analizi oslobađajuće presude, Fausto Pokar je u velikoj meri kritikovao svoje kolege. Prema njegovim rečima, većina sudija se „pretvarala“ da je razmatrala obiman dokazni materijal. Pogrešnom interpretacijom većine Pokar naziva ključni zaključak da je kamen temeljac prvostepene osuđujuće presude bio nalaz da je granatiranje četiri grada u Krajini bilo nezakonito isključivo zato što su granate padale van kruga od 200 metara od pretpostavljenih legitimnih vojnih ciljeva.
Pokar je precizirao da većina sudija, pritom, nije u obzir uzela dokaze poput transkripata sa sastanka vojnopolitičkog vođstva Hrvatske na Brionima 31. jula 1995, na kojem su predsednik Tuđman i general Gotovina, planirajući operaciju Oluja, „dogovorili o zajedničkom planu da uklone srpske civile iz Krajine“.
U oštrom suprotnom mišljenju, Pokar naglašava da većina nije uzela u obzir ni Gotovinino naređenje od 2. avgusta 1995. da se „gradovi stave pod artiljerijsku vatru“, kao ni brojna svedočenja očevidaca, vojnika Unprofora i eksperata. Utvrđujući da udruženog zločinačkog poduhvata nije bilo, većina sudija je, prema sudiji Pokaru, zanemarila i dokaze o zločinima koje su Hrvatska vojska i specijalna policija posle Oluje počinile nad Srbima koji su ostali u Krajini, kao i diskriminatorne mere koje su vlasti u Zagrebu uvele da bi sprečile povratak srpskog stanovništva.
Sudija Fausto Pokar rođen je 1939. godine u Italiji, a sudija Haškog tribunala je od 2000. godine. U periodu od novembra 2005. do novembra 2008. godine bio je predsednik ovog suda.
Profesor je međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Milanu, gde je takođe radio kao dekan Fakulteta političkih nauka. Autor je brojnih publikacija o međunarodnom pravu, uključujući i ljudska i humanitarna prava. Predavao je i na Haškoj akademiji za međunarodno pravo.
Sudija Pokar ima iskustva i u Ujedinjenim nacijama, 16 godina je bio član Komiteta za ljudska prava, a početkom devedesetih i predsednik ovog komiteta. Od kada je u Haškom tribunalu, radi kao sudija u Pretresnom veću, a predsedavao je i prvim slučajem koji se bavi silovanjem, kao zločinom protiv čovečnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
