Beli listić

Ono što je odlika svih bivših naroda stare Jugoslavije jeste izrazita potreba za revolucijom.

Bojkot, građanska neposlušnost, naglo zaustavljanje, nerad i antikoncentracija, bejzbol palica, marama preko nosa i usta, potreba za vriskom, bes, izrazito samopouzdanje, nebriga za bol i ukidanje privilegija, spremnost na uživanje u teškim i neudobnim životnim okolnostima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapravo nikada nije ni sedeo na dve stolice, nikada nije vodio dvoličnu spoljnu politiku, niti je ikada govorio i zastupao stavove u zavisnosti od toga kome se obraća.

Fasciniranost "kurčevitošću" javnih ličnosti, pogotovo onih koji iza takvog odnosa u javnosti imaju snažnu podršku mračnih sila tajnih službi i povezanost sa diktatorskim, ratno zločinačkim ili izolacionim u odnosu na ostatak sveta režimima, u ovdašnjem javnom mnjenju gotovo oduvek je preovladavala.

Kosovo se brani priznanjem nezavisnosti, negativnim određenjem prema ratno zločinačkoj politici - dugogodišnjim proterivanjem i ubistvima kosovskih Albanaca, zahtevanjem bezbednosti za sve...

Pljačkaška tranzicija i politika kontinuiteta sa zločinima i opakim nacionalizmom dve su osnovne karakteristike petooktobarskog nasleđa.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je Srbe za propast njegove politike deljenja teritorije na Kosovu i u Srbiji po etničkom principu.

Na početku vladavine Aleksandra Vučića, pre pet- šest godina, smena relativno dobrih i izuzetno loših poteza po javni interes, bila je življa i dosta učestalija.

Sva tragičnost ratnih sukoba, zločinaca i njihovih žrtava, svela se u pozno tranzicijsko doba na trgovinu i potkusurivanje kao načinu za navodno uspostavljanje trajnog mira između Srba i Albanaca.

Zaista je moguće da i dalje postoje neki ljudi, kao i nekakve prilike za te ljude da budu uvereni u smislenost pokušaja da nametnu rešenje za osnovne egzistencijalne i bezbednosne probleme drugih ljudi tako što će ih prisilno preseliti iz svojih kuća, škola, domova zdravlja, ulica i parkova u neke druge kuće i javne objekte.

Pribegavanje poređenju bivše direktorke Fonda za humanitarno pravo i predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava Nataše Kandić i Sonje Biserko sa liderom Dveri Boškom Obradovićem...

Način na koji je diktator Milošević, tokom devedesetih godina, "rešavao" pitanje Kosova u velikoj meri identično je načinu na koji to čini aktuelna vlast.

Kada predsednik Srbije kaže da strahuje da kosovsku vlast ne zanima ništa drugo osim da "okupiraju" sever Kosova, pretpostavlja da je taj deo nekadašnje južne srpske pokrajine - srpski.

Kada ovdašnji ratni huškači i profiteri obeležavaju godišnjice zločina koje su počinili pripadnici drugih naroda, tokom ratova devedesetih, dok istovremeno potpuno nepokajnički...

Kolektivno negiranje, relativizacija ili opravdanje genocida kao pretežni odnos ovdašnjeg društva prema najtežem zločinu od Drugog svetskog rata na evropskom tlu, zapravo je utemeljeno na ideji koju u drugostepenom odnosu prema tom masakru izražavaju.