Nina Savčić

Ovako pred odluku o dodeli nacionalnih frekvencija, razmišljala sam o medijima. Jedna od stvari koja me nervira u vezi sa televizijama jesu reprize tokom leta. Najbolje emisije samo nestanu sa programa, puštaju se već emitovane, kao da bi svi trebalo da odemo na raspust da se resetujemo i pripremimo za novu školsku godinu zato što nastavnica ima kuću na moru pa tamo voli da provodi juli i avgust.

Čitala sam Kaningema i sinulo mi je, tek delom vezano za roman: u umetnosti se moramo odreći stida. Kao autori, ali i kao recipijenti. Ne možemo napraviti autentičan rad ukoliko se držimo salonskih granica i prazne estetike.

Od ljubavi ni traga, a kolera vreba. Ko još ima energije za ljubav od svih nedaća sa TV-a!

S vremena na vreme, sednem na klupu u park kod Vuka. Park je nikakav, nekoliko desetina kvadrata retke trave podeljene na tri-četiri parcele, naherene kante za otpatke, klupe neke dobre, neke izlizane, dva spomenika.

Umetnost i novac oduvek idu zajedno, za dobru umetnost važno je da bude skupa, jer ako nešto nema finansijsku vrednost, ljudima nije stalo… To su kolekcionari slika rekli o umetnosti.

Fenomen „Konstrakta“ konačno me je rastužio. Tako smo mnogo nesrećni, željni i histerični da smo načisto poludeli od jedne evrovizijske pesme. Svi. levi, desni, vakseri, antivakseri, rokeri, folkeri, mladi i stari. Ako mislimo da je pesma vesnik novog doba, bolno grešimo.

Filmmejkerima je pošlo za rukom ono što sam mislila da nikom neće: ogadili su mi Betmena.

Prošlo je pet vekova, a renesansni kućni bioskop za bogate naručioce i dalje nas verno predstavlja.

Iako u značenju reči „nedelja“ leži savet da se tokom ovog dana „ne dela“, u meni nedelja uglavnom budi alarm da ne bi trebalo da se delimo.

Bilo mi je duhovito kako je predsednik oslovio novinara Željka Veljkovića („Gospodine Živko“ – za one koji nisu gledali premijeru i brojne reprize).

Bilo bi dobro ukoliko bi se na našu pesmu Evrovizije obratila veća pažnja, ali ne pažnja tabloidnog ili FB/Tviter tipa: lepa je/nelepa je, autentična je/sačuvajbože je, Lukas „čiste noge“ vs Konstrakta „čiste ruke“… I zdravlje je kao omiljena tema u zaplašenom potrošačkom svetu sporedna suštinski.

Ponekad kad sednem da pišem učini mi se da sam sve rekla šta sam imala da kažem i da se samo vrtim u krug.

Serijal Mie Bjelogrlić skrenuo mi je pažnju na odavno zaboravljenu pesmu. Nažalost, nekako se poklopilo sa smrću osnivača grupe pa je i to obojilo moju recepciju.

Bila sam veliki protivnik nastavka sitkoma „Seks i grad“. I ono što su smestili u filmove bilo je previše.

Osim što nam je nova godina donela novi sneg, ništa drugo lepo za ovih pola januara nije nas snašlo. Sve po starom i sve nenormalno. Mislim kolektivno, ne individualno.