Najveća opasnost za studentski pokret

To znači da posluži kao golo sredstvo Vučiću da legitimiše nastavak svoje vladavine, samo srazmerno situaciji i protoku vremena, kao mnogo jače sredstvo.

Ta opasnost je nažalost još mnogo “opasnija”. Mogući su i scenariji pokreta Dosta je bilo, a to je besmisleno zaoštravanje unutrašnjeg sukoba koje ne vodi nikud, sem potpunom osipanju, pokreta Mi Branimira Nestorovića, gde su se “Oni” miroljubivo podelili i nastavili kohabitaciju skroz zadovoljni time što imaju, najzad i pokreta Kreni promeni Save Manojlovića, koji se uspešno svodi na “kreni”, ali bez “promeni”.

Na te bliske političke agonije novih pokreta podsetila sam se zahvaljujući novinarskoj prepisci sa jednom osobom koja podržava SP, i vrlo se naljutila zbog nečeg što sam napisala o njoj. Ali, to ovde nije tema, nego odsustvo dodira sa stvarnošću naše građanske klase, jer je ova osoba pripadnica te klase.

Građanska, odnosna srednju, klasu u Srbiji, po mojoj proceni, čini oko 20 odsto stanovništva, koji prihod za život ostvaruju iz nečeg svog, firme, kancelarije, ili rade za strane kompanije, ili najzad ubiraju neki novac ne na osnovu rada, nego na osnovu svog položaja u sistemu.

Oko jedan odsto je onih najbogatijih oligarha, a ostalo je radnišvo koje živi od svog rada i koje se zavarava da je srednja klasa.

Građanska klasa je po ideološkom opredeljenju i leva i desna, najviše njenih pripadnika živi u Beogradu, beogradski krug dvojke, kako ukazuje poneki sociolog, ne sačinjavaju samo sedišta nevladinih organizacija, nego i zdanja svih državnih institucija Srbije.

Njihovo nedoznavanje i nedopiranje do realnosti nije stvar ideologije, već toga da oni ne moraju da se kreću u istoj stvarnosti kao i većinski deo Srbije, i to ih ponekad čini sličnim Vučiću.

Ali on ima unajmljene stručnjake, i kako je izjavljivao, najjači izborni štab u Evropi, a ima i iskustvo terenske politike iz Šešeljevih vremena.

Odsustvo te osetljivosti nastoje da nadograđuju mehaničkim stavovima kakva je po njima “prava stvarnost”, ali to ostaje mehanika i to tupa.

Ne umeju i neće da dopru do većinske Srbije, najdalje dokle su otišli su studenti kao njihov subjekt revolucije koji tretiraju kao objekat.

Veruju da će većina jednostavno doći za njima kad oni “iznesu” istinu i “demontiraju” nalogodavce, pa sad zavisno od stepena mašte, da li one koji komanduju celim svetom, ili samo Vučićem, ili samo delom srpske javnosti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.