Foto: Aleksandar RoknićLjubodrag Stojadinović je lafčina, čovek koji uspeva da sroči ono što često ne umemo ni da pomislimo ali svi osećamo, neumorni borac protiv zla sredstvom koje je svima pristupačno, ali ne ume baš svako da ga koristi: rečima.
Obožavam da čitam Ljubodraga, tačnije Ljubodragove kolumne. Sav naš nagomilani jed i jad, on tako lepo uobliči u svojim tekstovima, da čovek prosto poželi da ovoj vlasti ne dođe kraj, samo da bi ga i dalje čitao. Šala mala, čitaćemo Ljubodraga i posle ovog režima, tek tad će biti posla.
Ljubodrag, kao svaki pravi vojnik, kolumnizam doživljava kao borbeni zadatak. On rečima gađa glodare naših života toliko precizno i razorno, da ličnim primerom, nama, njegovim kolegama, daje podstrek da budemo još bolji.
Da imam novine ili portal, prvo bih Ljubodraga zvao za kolumnistu. Da sam portal, ili neki drugi medij, a da mi Ljubodrag piše kolumne, mirno bih spavao znajući da će svaka biti savršena, oštra i ubojita, ali nikada vulgarna ili dripačka. Ma, san snova.
Ljubodrag, psihopate iz vrha vlasti sašije, što se kaže, muški, a da ne ostavi ni milimetar prostora za tužbu, već samo za tiho cviljenje i očajničko lomljenje kvaka u pomrčini predsedničkog kabineta. Kakav savršen saradnik, naš Ljubodrag.
Nikada ne bih nijednom kolumnisti, a naročito Ljubodragu, prikenjao zbog nečega što je napisao. Kolumna je najličnija literarna forma, odmah iza ljubavne pesme. U njoj kolumnista prosipa dušu, a ima raznih duša, pa tako i kolumnista. Ljubodrag je ona najbolja duša, junačka, a takve su mu i kolumne.
Uvek će pažljivo birati reči, tako da baš bole, imajući na umu to da će najmanje jedan paćenik čitati sve što napiše, plakati, a onda zivkati telefonom one koji bi mogli da ga cenzurišu. Kod Ljubodraga, međutim, cenzure nema. Na sam njen nagoveštaj, on će otići na rezervni položaj, odakle će ispaljivati još ubojitije verbalne projektile.
Od ovog trenutka Ljubodraga ću zvati Ljuba, jer Ljuba i ja smo, usudiću se da se time pohvalim, drugari. Ljubodrag je uvek skakao za svakog ko se nađe na udaru režima, pa tako i za mene. Pisao je tekstove o meni, uvek je rado dolazio u DLZ, gde je, jasno, bio fenomenalan. Svaki put kada se čujemo, siti se ispričamo i oko retko čega se ne slažemo.
Jednom smo Ljuba i ja išli na pivo u jedan mirijevski kafić, pun naprednjaka. Sedeli su za stolom, srkali espreso i gledali nas mrko, a Ljuba ih je prozivao dovoljno glasno da ga lepo čuju. Sočno i žestoko, žešće nego u kolumnama, jer u kafani si odgovoran samo sebi, a u kolumnama, to smo do sad naučili, Ljuba je odgovoran i čitaocima, ali i mediju za koji piše.
Kakva je legenda, naš Ljuba. Blago Peščaniku, a i nama, jer tamo Ljuba od ove nedelje kolumne piše dvaput nedeljno, sredom i petkom. On tamo, mi ovamo, svi zajedno ćemo na ovim ili nekim drugim pozicijama, oterati ovo zlo u istoriju.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
