Pogodba za večnost

Pejzažna razglednica od pre koji dan: posle ekskurzije „pristojne Srbije“, prestonica je izgledala tako postapokaliptično, tako deponijski da bi čak i svinja, da je na funkciji higijeničara, podnela ostavku uz obrazloženje „ma ne mogu, što je mnogo, mnogo je“. Uopšte nije poenta u jeftinom vređanju, nego u zabezeknutosti: ajde sve-sve, ali kako je moguće, kako je dođavola moguće, da postoje ljudi koji apsolutno sve što im se nađe u ruci – bace na ulicu, kao da u životu nisu čuli za kontejner i kante? Vrlo bukvalno i direktno đubriš otadžbinu dok kličeš otadžbini, i nikakav problem s tim nemaš; opkoljena smećem više nego Saturn, tu negde viđena je nalepnica/natpis „budućnost Srbije“ – i ta slika oličava najiskreniju političku kampanju, jedino obećanje koje vaistinu ispunjavaju.

Ta se masa okupila da čuje reči svoga proroka, a u tom retorskom povraćanju moglo se čuti i to da će oni nekome nešto oprostiti, da se neće svetiti nikome – i solaža na glasnim žicama vergla neometena činjenicom da su uručili otkaz čak i baba-seri ako je pred bar jednim pišačem izustila da podržava studente. Reporterku Nove S promašili su flašom, u kojoj je verovatno bila cedulja s porukom pomirenja i ljubavi. Kristijan Golubović bio je zvezda s kojom se slikaju. Slogan „naša porodica“ nikad nije zvučala kartelskije.

Avaj, od države koju vodi organizovani kriminal valjda je gora samo jedna stvar: država koju vodi dezorganizovani kriminal. Razularen, ufrčen, takav da ne zna gde bije – samo zna koga bije. U prirodi represije nije da se s vremenom ublažava, jer onaj ko za njom posegne već je ispao iz zgloba drugih rešenja; sve što se nadalje dešava jeste napinjanje meha uz sumanutu nadu da neće pući. Tu inteligencija, koju svaki arhitekta zla isprva svakako poseduje, više ne biva faktor, jer em je zamagli poludelost, em pametnog poteza na tabli više realno i nema; gomili predaleko doguralih kurajbera ne preostaje ništa drugo do da ubede sebe kako će živeti večno, kako im ni ljudi ni bogovi ni zakoni fizike ni istorija ne mogu ništa, te da svakoga dana u svakom pogledu nadmaše sebe u kuluku i džiberluku.

Izvesni tužilac Mića, poznat po zagovaranju pomilovanja za gazitelje studenata, sada se ukazuje na javnom servisu da saopšti, tim rečima, kako se „niko neće izvući“ za ono od 15. marta prošle godine, nego će svaka žrtva da bude gonjena što je žrtva i da se okrivi; niko, pa ni on sam, ne zamišlja gestapo-službenika s tako bezopasnim kancelarijskim licem, niko od svih tih činovnika, mikrouzgajivača pohlepe što u jastučnicu šapću velike snove a na javi verovatno ni pčelu ne smeju da isteraju iz sobe, nije slutio šta će jednoga dana gordo izgovarati, obučeni u opakost koja im je tri broja veća, s tuđim mudima do kolena, osokoljeni obećanjem da ovo nikad, baš nikad neće proći.

I evo, student Andrej Tanko dobio je presudu; za nadstrešnicu još nije podignuta nijedna optužnica. Jednoj ženi lisice na ruke zbog lepljenja nalepnice stavlja policija koja žmuri na one koji su svojim sloganima unakazili svaku fasadu, beton, čak su je ispisali i po drveću. Svako u kome je nađen ma i najmanji potencijal za kvarnost i surovost dobio je dozvolu da razvije puni kapacitet – i da ne razmišlja o posledicama, a posledica neće biti samo ako ovo zatraje večno. Dakle, kao u drevnim obredima, neko im je obećao večnost, jer drugog objašnjenja nema.

I to je tako, i svi sve znamo, ali ajmo za trenutak da zastanemo nad suštinom: neka ekipa drumskih razbojnika i secikesa zaratila je s decom sopstvene zemlje. Iako su se već nakrali za tri sledeće reinkarnacije, iako su se iživljavali nad svima koji su makar kinuli u njihovom pravcu – oni ratuju s decom, hapse ih, bljuju na njih svoje bedničke uvrede, gaze njihovu budućnost zarad svoje. U spomenutoj seriji, neki ljudi stavili su decu na žrtvenik jer im je obećano da će zauzvrat živeti večno. I dobili su to, ali kako: pretvoreni su u jezive nakaze što urliču po noći. Takvi će biti zanavek. Tako izgleda njihova besmrtnost. Takva je i ova, jer nagodba je ista.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.