Mnogi doseljenici napuštaju Nemačku – neki idu u Hrvatsku

„Naš zaključak je jasan: ako želite uspešno da upravljate imigracijom, morate da razumete i emigraciju. Ključno je da ljude dugoročno zadržite kroz jednake šanse, pouzdane procedure, odgovarajuću podršku i okruženje u kojem mogu da grade svoju budućnost“, kaže Laura Gosner iz Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB).

Institut je sproveo onlajn-anketu među osobama starosti od 18 do 65 godina koje su se doselile u Nemačku do aprila 2025, kako bi utvrdio zbog čega su kasnije napustile zemlju i koji faktori su bili presudni za takvu odluku.

Rezultati pokazuju da iza odlaska uglavnom ne stoji samo jedan razlog. Posebno važnu ulogu imaju porodične okolnosti, ali i iskustva diskriminacije. Istraživači ukazuju da su mnogi faktori, poput birokratije, stambene politike ili učenja jezika, podložni političkim promenama i unapređenjima.

Mladi odlaze u Španiju i Švajcarsku

Ko najčešće napušta Nemačku?

„Ljudi koji odlaze u proseku su mlađi, kraće su živeli u Nemačkoj i češće imaju partnera ili decu u inostranstvu. Takođe, ređe govore nemački jezik, ali češće dobro vladaju engleskim“, objašnjava ekspertkinja IAB Tereza Koh.

Oko 60 odsto onih koji se isele, vraća se u zemlju porekla, dok 40 odsto odlazi u neku drugu državu. Najčešći izbor su Španija, Švajcarska, Italija i Hrvatska.

„Nalazimo se u direktnoj konkurenciji s drugim evropskim zemljama kada je reč o privlačenju kvalifikovane radne snage“, kaže Julija Kosjakova, rukovodilac odeljenja za migracije, integraciju i međunarodna istraživanja tržišta rada pri IAB.

Birokratija među glavnim razlozima odlaska

Većina primedbi koje doseljenici imaju na život u Nemačkoj nije nova. Među najvećim problemima navode se dugi postupci za dobijanje državljanstva, boravišnih dozvola, viza i priznavanje stranih diploma.

Mnogi kažu da mesecima čekaju odgovore nadležnih institucija, kao i da su administrativne takse previsoke. Problem predstavlja i nedovoljna podrška kada je reč o zapošljavanju i profesionalnom razvoju, bilo od strane službi za zapošljavanje, lokalnih vlasti ili samih poslodavaca.

Sve to otežava dugoročno planiranje života, pristup tržištu rada i razvoj osećaja pripadnosti, kaže Laura Gosner.

Prema njenim rečima, administrativne procedure značajno utiču na to kako doseljenici vide svoju budućnost u Nemačkoj.

„Ako se postupci doživljavaju kao spori, komplikovani i teško dostupni, to direktno utiče na odluku da li će neko ostati u zemlji“, navodi ona.

Istraživanje pokazuje i da se ljudi s više negativnih iskustava u kontaktu sa administracijom ređe osećaju dobrodošlo u Nemačkoj.

Jezik ostaje ključ uspeha

Tilman Frank, predsednik Saveznog udruženja za međunarodno privlačenje stručne radne snage i direktor kompanije TalentOrange, godinama radi na regrutovanju medicinskih sestara, tehničara, vaspitača i fizioterapeuta za nemačko tržište rada.

On dobro zna zbog čega se mnogi nakon kratkog vremena odluče za povratak.

„Jezik je ključ za snalaženje u Nemačkoj, a posebno na tržištu rada“, kaže Frank.

Problem nastaje kada je čitav proces od samog početka pogrešno postavljen – kada se ne odaberu odgovarajući kandidati ili im se ne pruži kvalitetna podrška u učenju jezika.

„Ako to nije dobro organizovano, velika je verovatnoća da će se ljudi vratiti. S druge strane, kada imaju adekvatnu jezičku pripremu i kada se odaberu kandidati spremni za život u Nemačkoj, stope ostanka su veoma visoke“, ističe Frank.

Potražnja za negovateljima sve veća

Prema njegovim rečima, trenutno veliki broj ljudi iz Kenije, Indije i Vijetnama pokušava da pronađe posao i život u Nemačkoj.

Kenija podstiče odlazak mladih nezaposlenih u inostranstvo, dok roditelji u Indiji i Vijetnamu stručno obrazovanje u Nemačkoj vide kao veliku priliku za svoju decu.

Posebno je velika potražnja za radnicima u sektoru nege i brige o starijim osobama.

Zbog toga Frank smatra da bi nemačka vlada trebalo da podrži učenje nemačkog jezika još u zemljama porekla.

„Pokušaji da neko dođe u Nemačku bez znanja jezika dugoročno uglavnom ne daju rezultate. Primer za to su međunarodni studijski programi na engleskom jeziku, gde polaznici očekuju da će kasnije moći da rade u Nemačkoj. U praksi se to često pokaže kao pogrešna pretpostavka“, kaže on.

Dodatni problem predstavlja i to što mnogi doseljenici na kraju rade poslove koji ne odgovaraju njihovim kvalifikacijama.

„Na primer, ljudi koji su se u svojoj zemlji školovali za rad u akutnoj bolničkoj nezi, ovde često završe u domovima za stare, radeći osnovnu negu, a da im to unapred nije dovoljno jasno objašnjeno“, navodi Frank.

Nova ideja – agencije „Work and Stay“

Frank kaže da je tokom godina čuo bezbroj priča o problemima s nemačkom administracijom.

Njegova kompanija čak vodi posebnu evidenciju apsurdnih situacija i administrativnih grešaka. Jedan od primera su slučajevi kada dva službenika izdaju različita rešenja sa različitim rokovima za istu vizu.

Zbog toga smatra da je profesionalna podrška doseljenicima neophodna.

Ipak, primećuje i određeni napredak. Političari su, kaže, konačno shvatili da nije dovoljno samo dovesti stručnjake u Nemačku, već je potrebno i zadržati ih.

„Savezna agencija za rad uvela je centralizovan sistem koji radi brže i pouzdanije. Pokrajina Hesen osniva centralnu službu za strance, a na saveznom nivou planira se i formiranje agencije ’Work and Stay’“, navodi Frank.

I pored toga, svakodnevni rad i dalje otežava nedostatak zaposlenih u nadležnim institucijama.

„Digitalizacija napreduje, ali veoma sporo. Uglavnom se uvode pojedinačna rešenja u pojedinim pokrajinama ili opštinama. Još ne postoji jedinstven i sveobuhvatan sistem“, zaključuje Frank.