Pakao za ministre i putare: Vučić će sve rupe imati „u džepu“, šta o tome kaže struka?

„Sad mi prave mašinu, moći ću, ukoliko dobijemo poverenje naroda u narednim godinama, da vidim svaki put, svaku rupu na svakom mestu i kad je popravljena i ko je popravio. To će da bude pakao za ministre, radnike na putevima, za sve. Imaću svaku rupu u Srbiji u svom telefonu, to su mi namestili veštačku inteligenciju, tu sve snimili“, kazao je Vučić u subotu tokom obilaska radova na izgradnji deonice brze saobraćajnice Bački Breg – Srpska Crnja, kod Bezdana.

Dok je neosporiva sumnja da je u pitanju samo populistička izjava za prikupljanje poena tokom predizborne kampanje, otvara se nekoliko dilema, poput da li će ova aplikacija doprineti stanju puteva, da li će uopšte funkcionisati i koliko će građani biti voljni da je koriste, ali i da li je Vučić pokupio ovu ideju iz neke druge države.

Saobraćajni inženjer Igor Velić ne očekuje da će ova aplikacija značajno popraviti stanje na putevima i dodaje da, prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, put kao faktor učestvuje u gotovo svakoj trećoj saobraćajnoj nezgodi.

„To pokazuje da je stanje putne infrastrukture ozbiljan problem, ali uprkos tome nikada nismo videli da je upravljač puta odgovarao zbog propusta u održavanju. Kada govorimo o državnim putevima, za njih su nadležni Putevi Srbije, dok su za lokalne puteve odgovorna javna komunalna preduzeća ili lokalne samouprave. Zakon o putevima ih već obavezuje da redovno održavaju putnu mrežu i otklanjaju oštećenja. Zato se postavlja pitanje zašto se to ne radi. Jedna aplikacija neće naterati nadležne da izvršavaju obaveze koje već imaju po zakonu“, ukazuje Velić.

Ipak, smatra da je korišćenje novih tehnologija za mapiranje oštećenja na putnoj infrastrukturi korisno i poželjno – takvi alati mogu da unaprede komunikaciju između građana i institucija i Srbija bi svakako trebalo da ima funkcionalan sistem za prijavu problema.

„Međutim, u ovom slučaju više stičem utisak da je reč o političkom marketingu nego o iskrenoj nameri da se unapredi kvalitet putne infrastrukture, posebno imajući u vidu da su putevi jedna od glavnih tema u predizbornim kampanjama. Ne očekujem ni da će građani masovno koristiti aplikaciju. Problem nije u tehnologiji, već u tome što ne postoji poverenje da će prijavljeni problemi zaista biti rešeni“, objašnjava.

Velić dodaje da vlast generalno ne pokazuje spremnost za dvosmernu komunikaciju sa građanima zbog čega ne vidi razlog da će to biti drugačije u ovom slučaju.

„Iz ličnog iskustva mogu da navedem primer iz Bora, gde sam radio aplikaciju putem koje su građani mogli da prijavljuju rupe na kolovozu, otvorene šahte, nedostatak signalizacije ili nepristupačne površine za osobe sa invaliditetom. Građani su mogli da pošalju fotografije, video-snimke i opis problema, a sve prijave bile su prikazane na interaktivnoj mapi u realnom vremenu. Ipak, gradska uprava nije reagovala na većinu prijava. To pokazuje da sama tehnologija nije dovoljna ukoliko ne postoji politička volja da se problemi rešavaju“, navodi Velić

Ocenjuje da bi slična situacija mogla da se ponovi i na nacionalnom nivou – ako bi građani masovno prijavljivali probleme, javnost bi vrlo jasno videla razmere oštećenja na putnoj infrastrukturi, što vlastima ne bi odgovaralo, posebno u periodu predizborne kampanje.

Objašnjava da slični sistemi postoje u velikom broju država, poput korišćenje geografskih informacionih sistema i digitalnih platformi za upravljanje putnom, komunalnom i drugom infrastrukturom predstavlja standard savremenog upravljanja.

„U tim zemljama takvi sistemi funkcionišu kao veza između građana, stručnjaka i institucija, kako bi se problemi brže uočili i rešavali. Kod nas, međutim, taj dijalog uglavnom izostaje. Građani i struka retko imaju stvarni uticaj na donošenje odluka, zbog čega ovakve aplikacije često ostanu samo formalnost, umesto da postanu efikasan alat za unapređenje infrastrukture“, zaključuje Velić.

Inženjer geologije Zoran Đajić smatra da bi za sve nas bilo korisnije kada bi građani prijavljivali „rupe u Vučićevoj glavi“, odnosno u njegovom načinu razmišljanja, jer nas, kako kaže naš sagovornik, svakodnevno obmanjuje raznim informacijama.

„To je, po mom mišljenju, mnogo veći problem od rupa na putevima. Iskreno, njemu više ništa ne verujem i smatram da je ova ideja besmislena. Ne očekujem da će građani nasesti na takvu inicijativu. Verovatno će njegovi botovi početi da prijavljuju rupe kako bi se stvorio utisak da aplikacija ima smisla“, navodi Đajić.

Dodaje da i kada građani prijave problem putarskim službama ili drugim nadležnim institucijama, najčešće se ništa ne dešava.

„Gradovi su svakim danom sve raskopaniji i ne vidim svrhu ove aplikacije, osim kao još jedne predizborne kampanje. Ne znam da li nešto slično postoji u drugim državama, ali u normalno uređenim zemljama putevi se grade tako da se rupe ne pojavljuju ubrzo nakon izgradnje. Kod nas se putevi rade na način da već posle nekoliko meseci počnu da propadaju. Objavio sam, na primer, kako izgleda izlazak iz tunela Munjino brdo, gde se ispod deset centimetara asfalta nalazi samo šut i nekvalitetan materijal“, objašnjava Đajić.

Zbog toga smatra da nema mnogo smisla porediti Srbiju sa drugim državama kada je reč o putogradnji.

„Dosta putujem i tvrdim da se kod nas putevi grade među najlošijima, uprkos tome što imamo jedan od najskupljih kilometara izgradnje puta. Korupcija podiže cenu radova, a istovremeno se ugrađuje znatno manje materijala nego što bi trebalo“, zaključuje Đajić.

Podsetimo, ova ideja nije novina u Srbiji. Kraljevo je još u avgustu 2022. godine dobilo aplikaciju za prijavu „udarnih rupa“ na kolovozu, ali osim sajta i inicijalne vesti o pokretanju aplikacije nema dostupnih informacija o samom funkcionisanju iste, niti da li je situacija na kraljevačkim putevima poboljšana.