Svaki četvrti imigrant ne želi da ostane u Nemačkoj

Nemačka ekonomija slabi – ali su stručnjaci u mnogim privrednim granama ipak preko potrebni: u medicini, a posebno u oblasti nege i brige o starim i onemoćalim ljudima, u IT-sektoru, građevinarstvu i raznim vrstama zanata. Nedostaju i vaspitači, kuvari, kao i profesionalni vozači kamiona i autobusa. U čitavoj zemlji krajem 2024. godine nemačke firme imale su oko 1,4 miliona nepopunjenih radnih mesta.

Istovremeno, u Nemačkoj radi sve više imigranata. U prošloj godini udeo zaposlenih stranaca iznosio je više od 16 procenata. Od 2010. se više nego udvostručio. Posebno je visok procenat zaposlenih u medicinskim zanimanjima. Svaka šesta doktorka ili doktor imaju strano državljanstvo. U sektoru nege rast zaposlenosti od 2022. zasniva se isključivo na stranom osoblju. Trenutno je svaki peti zaposleni u tom sektoru – imigrant.

Razmišljaju o odlasku

Pitanje je, međutim, da li ti ljudi zaista žele da dugoročno ostanu u Nemačkoj? Institut za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB) pri Saveznoj agenciji za zapošljavanje sada je predstavio studiju na tu temu. Ona se bazira na reprezentativnoj onlajn-anketi u kojoj je učestvovalo 50.000 osoba rođenih u inostranstvu, a koje su se uselile u Nemačku i imaju između 18 i 65 godina. U anketu nisu bili uključeni tražioci azila koji još nemaju priznat boravišni status u Nemačkoj. Anketa je sprovedena od decembra 2024. do aprila 2025.

„Njih 26 odsto, dakle oko 2,6 miliona ljudi, navodi da su tokom prošle godine razmišljali da napuste Nemačku“, sumirala je podatke Julija Kosjakova, šefica Istraživačkog odeljenja za migraciju, integraciju i međunarodna istraživanja tržišta rada pri IAB, prilikom predstavljanja studije u Berlinu. „Oko tri odsto, odnosno 300.000 ljudi, već imaju konkretne planove za napuštanje Nemačke.“

Nemačka samo usputna stanica

Otprilike polovina onih koji ne žele da ostanu, namerava da se vrati u svoju domovinu, a druga polovina želi da nastavi put u neku drugu zemlju. Među onima koji žele da se vrate, najčešće se spominju Poljaci i Rumuni. Migranti koji žele da napuste Nemačku i odu dalje, najradije bi se zaputili u Švajcarsku, SAD ili Španiju. Izbeglice i osobe, koje su došle putem spajanja porodica, pokazuju znatno manju sklonost ka iseljavanju nego visokoobrazovani i ekonomski uspešni imigranti.

„Jedan od ključnih rezultata naše ankete jeste da upravo oni koji su došli uNjemačku da rade ili studiraju – dakle bolje obrazovani, ekonomski uspešniji i oni koji bolje govore nemački jezik – češće od proseka razmišljaju o odlasku ili već imaju konkretne planove za iseljenje“, kaže Katja Galegos Tores koja je učestvovala u radu na istraživanju.

Iseljavanje je rizik za Nemačku

Posebno su imigranti s magistarskim ili doktorskim diplomama, kao i oni s višim prihodima, u poslednjih dvanaest meseci razmišljali o napuštanju Nemačke. „Između 30 i 39 odsto ispitanika, oni koji rade na poslovima kao što su IT, finansije i uslužne delatnosti, razmatraju mogućnost iseljavanja“, navodi Galegos Tores.

Trend, odnosno tendencije napuštanja Nemačke, postaje „relevantan“ i u zdravstvu, industrijskoj proizvodnji, logistici. „Ukratko, to su upravo oni ljudi, koji su ovoj zemlji preko potrebni kada je reč o obezbeđivanju dovoljnog broja stručne radne snage. Ovo selektivno iseljavanje predstavlja značajan rizik za buduću ekonomsku održivost Nemačke.“

Visoki porezi i sve češća diskriminacija

Ali, koji su razlozi? Kod onih koji se vraćaju u svoju domovinu, najvažniji su porodični razlozi, dok migranti koji žele da odu u drugu zemlju, pre svega traže bolje uslove rada i veću zaradu.

Visoki porezi i nameti, kao i prevelika birokratija u Nemačkoj, često se navode kao razlozi za odlazak. Tu su i iskustva s diskriminacijom. „Skoro dve trećine imigranata navodi da su doživeli diskriminaciju – na primer na radnom mestu, kada traže stan, u javnom prostoru ili u kontaktu sa policijom“, kaže Galegos Tores. „Trećina se oseća ili nepoželjno ili samo delimično dobrodošlo. To su faktori koji značajno povećavaju sklonost ka odlasku.“

Smeta im i politička klima

Tzv. „kultura dobrodošlice“ u Nemačkoj poslednjih godina dodatno je oslabila. „Tokom 2024. debata u javnosti bila je snažno obeležena temom migracije, a društvena prihvaćenost migranata nije bila posebno visoka“, ističe istraživačica Julija Kosjakova.

Nešto više od četvrtine stanovnika u Nemačkoj ima migrantsku pozadinu. Od 1950. godine oko 21 milion ljudi ili je samo došlo u Nemačku ili su im oba roditelja imigranti. A samo od 2015. u Nemačku se slilo 6,5 miliona ljudi. Najveće grupe su Sirijci i Ukrajinci.

Na parlamentarnim izborima u februaru 2025. delom desno-ekstremna Alternativa za Nemačku (AfD), stranka koja snažno zagovara tzv. „remigraciju“, postala je druga najjača snaga u Bundestagu. A pobedu na izborima odneli su demohrišćani (CDU/CSU), koji su u predizbornoj kampanji obećali da će pooštriti migracionu politiku. Oni su u koaliciji sa socijaldemokratama (SPD), a prve mere te nove politike bile su – pojačane kontrole granica. Pored toga, mogućnost da se dobro integrisani doseljenici brže naturalizuju, odnosno da u roku od tri godine dobiju nemačko državljanstvo, odmah je ukinuta.

„Ove velike rasprave o migraciji i migracionoj politici negativno utiču na ljude, na osećaj da su dobrodošli, na iskustva s diskriminacijom“, kaže Kosjakova. „To su razlozi zbog kojih ljudi češće razmišljaju o odlasku ili zaista planiraju da napuste Nemačku.“

Nemačka sebi ne može da priušti iseljavanje

Stručnjaci redovno upozoravaju da je Nemačkoj godišnje potrebno oko 400.000 dodatnih imigranata koji bi trajno ostali, a kako bi se održao neophodni potencijal radne snage. Samo tako se mogu nadoknaditi negativne posledice demografske situacije.

Nemačka je zemlja koja stari. Sve je više penzionera, a sve manje radno sposobnih. To ne vodi samo ka nedostatku radne snage, već rezultira i manjkom državnih prihoda potrebnih za finansiranje penzija.

Studija Institut za istraživanje tržišta rada i zanimanja pokazuje da „centralni izazov nije samo priliv, već i trajno zadržavanje migranata“, naglašava Kosjakova.

Motivisati ih da ostanu

Mnogo toga ukazuje da bi državne mere, poput smanjenja birokratije, pojednostavljenja priznavanja kvalifikacija, više digitalizacije i poreskih olakšica, mogle da smanje sklonost ka iseljavanju – naročito kod profesionalno uspešnih imigranata, navode istraživači. Međutim, potrebna je i „široka i iskrena“ prihvaćenost imigranata u društvu.

Iz CDU dolazi zahtev da se strani studenti medicine nakon završetka studija ne puštaju tako lako da odu. Onaj ko studira u Nemačkoj, trebalo bi, kažu, nakon toga najmanje pet godina da radi kao lekar – i to u ruralnim područjima Nemačke, dakle tamo gde je nedostatak lekara sve veći. „Ko to ne želi, taj mora ovoj zemlji da vrati troškove tog vrhunskog obrazovanja“, kaže zamenik predsednika poslaničke grupe demohrišćana Sep Miler (CDU).

Podrška dolazi iz Ministarstva zdravlja. „Moramo da motivišemo mlade lekare da rade u Nemačkoj, a ne da nemo posmatramo kako se iseljavaju“, izjavio je državni sekretar u Saveznom ministarstvu zdravlja, Tino Zorge (CDU).