Mađari doživljavaju nešto izuzetno, ovo je naredni upadljiv potez Mađara: Stručnjak za Balkan analizira Mađarsku nakon Orbana

Mađari doživljavaju nešto izuzetno: stvarne promene pod novim rukovodstvom. Nepunih mesec dana nakon parlamentarnih izbora 12. aprila, Mađarska ima potpuno formiranu, funkcionalnu i liberalno-demokratsku vladu.

Prve nedelje nakon odlučujućih izbora koji su okončali 16-godišnju vladavinu Viktora Orbana ističu nekoliko važnih karakteristika u periodu nakon rušenja neliberalnog režima.

Novi premijer Peter Mađar položio je zakletvu 9. maja – simbolično na Dan Evrope – a nova vlada je formirana nekoliko dana kasnije. Ovakav tempo, gde je vlada spremna za rad za manje od mesec dana i uz niz brzih odluka, zaista je izuzetan, ukazuje u analizi za Centar za evropske analize Ferenc Nemet, doktorant na Univerzitetu Korvinus u Budimpešti čije su oblasti ekspertize Zapadni Balkan, proširenje EU i regionalna bezbednost.

Brzina je bila ključna. Tokom prelaznog perioda, tehnička vlada pod okriljem Viktora Orbana nastavila je da deluje kao da nije pretrpela istorijski poraz.

Postojali su brojni medijski izveštaji o novo nabavljenim mašinama za uništavanje dokumenata koje su radile punom snagom, o poslednjim poslovnim dogovorima vrednim milione koji su u tajnosti finalizovani, kao i o poslovnim ljudima bliskim odlazećem režimu koji su prebacivali svoju imovinu u inostranstvo.

Novoizabrani lideri su strahovali da će, što duže traje period pre preuzimanja vlasti, Orban i njegov krug napraviti veću postizbornu štetu.

Faze tugovanja kod svakog se manifestuju drugačije, posebno kod članova bivšeg režima. Neki članovi Orbanove stranke Fides odjednom su počeli da govore o važnosti demokratije i potrebi poštovanja slobodnih medija, dok istovremeno umanjuju svoju ulogu u tome kako je Mađarska postala jedna od najsiromašnijih i najkorumpiranijih članica EU.

Neke poslovne figure, poput medijskog mogula čija kompanija stoji iza takozvanih bilbord kampanja širom Mađarske, gostovale su na televiziji i, sa suzama u očima, pokušavale da se opravdaju.

Medijski influenseri povezani sa vlašću sada traže nove poslove i iz svojih biografija izostavljaju delove koji su ih ranije povezivali sa državnim propagandnim aparatom (iako internet ništa ne zaboravlja).

Neki mediji su već najavili gašenje ili planove „restrukturiranja“, jer su državne subvencije ukinute.

Promena vlasti već je vidljiva i u ponašanju nekih državnih institucija. Posebno javna televizija sada deluje nezavisnije. Mađar je obećao privremenu obustavu rada javne televizije dok se ne sprovede reforma i rekonstrukcija, kako bi ona ponovo ispunjavala svoju osnovnu funkciju.

Planiran je i novi regulator koji će nadzirati njen rad.

Odnos Mađara prema nezavisnim medijima nesumnjivo će imati uspone i padove. Tokom svoje prve međunarodne konferencije za štampu, prvo je dao reč mađarskim medijima koji su pod vlašću Orbana bili označavani kao lažne vesti ili plaćeni agenti Brisela.

Simbolično, to mnogo znači. Mađar je čak izabrao tri portparolke, od kojih su dve iz privatnih, levičarski orijentisanih kanala.

S druge strane, on ostaje jednako borben prema nezavisnim medijima kao i tokom izborne kampanje.

Neliberalni režim se raspao brže nego što se moglo zamisliti. Fides, sada u opoziciji sa 52 poslanika u Nacionalnoj skupštini od 199 članova, deluje istovremeno i borbeno i slabo.

Viktor Orban, samoproglašeni „ulični borac“ koji je vodio bitke protiv uglavnom zamišljenih neprijatelja poput američko-mađarskog biznismena i Džorža Soroša, zatim protiv ilegalnih migranata, neizabranih briselskih zvaničnika i, u novije vreme, protiv predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, brzo se povukao.

Orban je ranije obećao da će, u slučaju poraza, završiti političku karijeru onako kako ju je i započeo: kao poslanik. Umesto toga, odrekao se mandata i nije se pojavio na ceremoniji polaganja zakletve u parlamentu kao bivši premijer.

Parlament, u kojem stranka Tisa ima dvotrećinsku supervećinu, sada se priprema da razmatra prve ustavne amandmane, uključujući ograničenje mandata premijera na maksimalno osam godina. To bi značilo da Orban, po automatizmu, više ne bi bio podoban za tu funkciju ako bi pokušao povratak na vlast.

Neliberalni režim je bio Orban, i bez Orbana nestaje i privlačnost Fidesa. Tisa, ako nastavi uspešno da deluje, i dalje zauzima desni politički prostor koji je ranije držao Fides, dok Mi Hazank ostaje krajnje desno prisustvo u parlamentu.

Nove levičarske stranke će se verovatno pojaviti – nešto od čega bi politička scena posle decenije slabih performansi verovatno imala koristi. To ostavlja malo prostora za Fides, uključujući i Orbana.

U međuvremenu, popularnost Tise nastavila je da raste od izbora, uglavnom na račun Fidesa. Iako građani često vole da se identifikuju sa pobedničkom stranom, to takođe pokazuje da kolaps Fidesa i ubedljiva pobeda Tise nisu bili neka statistička greška. Građani su bili jednako razočarani načinom na koji je Orban reagovao na poraz i kako se ponašao u nedeljama posle izbora.

Za Orbana ne postoji očigledan put nazad u mađarsku politiku, a još manje u međunarodnu politiku. Njegovi najbliži međunarodni saveznici – Robert Fico, Andrej Babiš i čak predsednik Donald Tramp – „odbacili su ga kao vruć krompir“.

Nekada slavljen kao lider nove transatlantske desnice, Orban je pružao finansijsku i političku podršku, kao i utočište političarima i „sigurno utočište“ za krajnje desne intelektualce. Ipak, situacija se preko noći promenila.

Najjači je odjednom postao najslabija karika, a drugi lideri ne žele da budu povezani sa neuspelim političarima.

Peter Mađar je, u međuvremenu, u prvim nedeljama ponekad preuzimao ulogu šoumena. Vodio je novinare i filmske ekipe kroz neke od raskošnijih vladinih kancelarija u četvrti Dvorac, iznad Dunava.

Novoizgrađene i renovirane zgrade, sa brojnim sobama za cigare i luksuznim slikama, oštro su kontrastirale sa činjenicom da je ovo jedna od najsiromašnijih zemalja EU.

U poslednjim nedeljama, Mađar je isticao kako su Viktor Orban i njegov krug potrošili velike sume javnog novca za sopstveni životni stil. Otvorio je Karmelita – Orbanovu ozloglašenu kancelariju – za javnost, zastava EU se ponovo vijori na zgradi parlamenta, a vlada nastavlja da razotkriva razmere prekomerne potrošnje i sumnjivih poslova prethodne vlasti.

Mađar takođe održava zamah i deluje kao da je pažljivo izabrao svoje ministre. Oni su profesionalci, a ne karijerni političari, i dolaze iz različitih političkih sredina.

Ministar odbrane je bivši vrhovni komandant, šef kabineta premijera je levičarski politički strateg, dok je ministar spoljnih poslova napustio mađarsku diplomatsku službu 2015. godine.

Mađar je i dalje aktivan na društvenim mrežama, gotovo svakodnevno održava konferencije za štampu, ali nije zaboravio ni da istraži detalje slučaja koji je pokrenuo njegovu političku karijeru: predsedničko pomilovanje.

Razotkrivanje tih detalja, kao i smena predsednika i visokih pravosudnih zvaničnika, verovatno će biti sledeći upadljiv potez.