„Vučić i Rama žele da pojedu svoju tortu“: Stručnjak za Balkan o procesu proširenja EU

Ovo nije početak šale, već prikaz stvarnosti i pokušaj da se unese novi zamah u zastali program proširenja EU.

Poruka? Znamo da je proširenje EU zapelo delimično zato što se Mađarska i Slovačka pokazuju kao loši timski igrači.

Dakle, zaboravite članstvo sa pravom veta za šest kandidata sa Balkana, prihvatamo „ograničeno“ članstvo.

Dugogodišnji lideri Albanije i Srbije, Edi Rama i Aleksandar Vučić, zajednički su predstavili ovu ideju u Frankfurter Allgemeine Zeitungu. Njihov predlog bi značio da kandidati dobiju pristup jedinstvenom tržištu EU i zoni bezviznog kretanja, dok bi institucionalno predstavljanje i pravo veta bila odložena za kasnije, ukazuje u analizi za Centar za evropske analize Ferenc Nemet, doktorant na Univerzitetu Korvinus u Budimpešti čije su oblasti ekspertize Zapadni Balkan, proširenje EU i regionalna bezbednost.

Njihov apel mogao je naići na plodno tlo. Dve nedelje ranije, komesarka za politiku proširenja Marta Kos priznala je da bi EU blokirala put „trojanskim konjima“.

Nije trebalo biti kriptograf da se shvati na koga je mislila, a ubrzo nakon toga Viktor Orban je potvrdio poentu blokiranjem zajma od 90 milijardi evra za Ukrajinu. Slovački premijer Robert Fico izjavio je 8.marta da, ako Orban izgubi izbore 12. aprila, i dalje će obezbediti veto na pomoć Ukrajini.

Razumljivo, možda, ideja da se pravo veta dodeli još šest zemalja u Jugoistočnoj Evropi – Srbiji, Albaniji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Kosovu – ne izaziva entuzijazam.

A kad je reč o pravima zapadnobalkanskih država, politička moć nije razlog zbog kojeg žele da se pridruže. Članstvo u EU pruža perspektivu velikih ekonomskih koristi, uključujući pristup jedinstvenom tržištu, jednoj od najprosperitetnijih ekonomskih zona na svetu.

Kvaka je u tome što kandidati moraju da ispune standarde EU, a oni su se pokazali teškim za prihvati kod mnogih političkih elita u istočnom delu kontinenta.

Najupornija pitanja tiču se vladavine prava, uključujući državnu kontrolu, korupciju, nedostatak nezavisnog sudstva i slobodu medija.

I tu je problem – Rama i Vučić žele da imaju svoju tortu i da je pojedu. Oni žele pristup jedinstvenom tržištu bez ograničavanja svojih autoritarnih tendencija.

Sa potencijalnim modelom „ograničeno članstvo“ veruju da mogu da izbegnu reforme vladavine prava koje bi mogle ugroziti njihovu moć. U slučaju Srbije, to bi takođe značilo održavanje dobrih odnosa sa Moskvom i Pekingom, uz nastavak nepridruživanja spoljnoj politici i stavovima EU.

Ipak, njihova ideja možda neće biti odmah odbačena. Većina članica kluba sa 27 članova je već ozbiljno umorna od grandioznih taktika i blokiranja Orbana i sličnih lidera u Slovačkoj. Komesarka za proširenje Marta Kos izložila je aktuelno razmišljanje u svom govoru u februaru.

„Potrebni su nam mehanizmi koji osiguravaju da novi članovi poštuju pravila i integritet naše Unije, čak i pet, 10 ili 20 godina kasnije“, rekla je.

Blok ne bi uvodio dvostruko članstvo, ali ako bi nove članice odustali od ključnih obaveza, „mehanizmi moraju delovati“, dodala je. Kos je naglasila da se pripremaju nova pravila.

Pravo veta jedno je od najvrednijih političkih oruđa koje države članice imaju na raspolaganju. Ključne odluke, uključujući proširenje i spoljnu politiku, zahtevaju jednoglasnost. Ako jedna država članica uloži veto, ceo proces se zaustavlja.

Orban je pokazao kako zloupotreba prava veta može ostaviti EU podeljenom, oslabiti je i učiniti neefikasnom na globalnoj sceni.

Odložena prava veta mogla bi ih uveriti da neće biti izloženi blokadama, uceni i pregovorima sa prekovremenim kompromisima poput Orbanovih.

Ipak, izuzetak za Orbana ne bi rešio suštinski problem EU sa proširenjem. Blok je podeljen oko toga kako dočekati nove države članice (ako ih uopšte bude). Istovremeno, EU želi da nastavi sa proširenjem, posebno pod trenutnom Evropskom komisijom.

Pristup bar jedne zemlje – sa Crnom Gorom kao glavnim kandidatom – poslao bi snažnu poruku Ukrajini da obećanje članstva ostaje ostvarivo, ali niko realno ne može očekivati da nove zemlje pristupaju pod istim uslovima kao što je to bila Hrvatska 2013.

Bilo je pokušaja da se oživi politika proširenja. Puna invazija Rusije na Ukrajinu 2022. bila je zvono za uzbunu da je ovo geopolitički imperativ, ali do sada je postignut mali napredak. Postepena integracija, odnosno pristup u fazama, postala je preferirani put, omogućavajući kandidatima pristup određenim oblastima politike kada ispune kriterijume vladavine prava.

Na kraju dana, politika proširenja i dalje ostaje politička odluka koja zahteva odobrenje svih trenutnih članica.

Crna Gora, država na Jadranu, biće lakmus-test. Pokazaće da li su države članice EU zaista posvećene proširenju i koji novi uslovi će biti uključeni u njen dokument o pristupanju. Zemlja je obećala da će završiti pregovore o pristupanju do kraja ove godine. Evropska komisija, izvršno telo EU, je primetila da je to „ambiciozan cilj“.

Kreativnost u politici proširenja – čak i verzija vođena sopstvenim interesima koju predlažu Rama i Vučić – dobrodošla je ako ideja može ubrzati proširenje, uz osiguranje čvrstog poštovanja vladavine prava pre i posle pristupanja.

Ali ako lideri traže samo ekonomske koristi od EU, projekat transformacije i demokratizacije EU se urušava.