Sve se vidi

Prvi uživo emitovan politički TV duel DŽona Kenedija i Ričarda Niksona 1960.godine, ostao je upamćen po tome što se Nikson puno znojio. Finale američkog fudbala 2004. retko ko pamti po pobedniku već po nastupu DŽenet DŽekson i DŽastina Timberlejka, koji joj je navodno slučajno pocepao gornji deo kostima i previše otkrio. Ko zna kako će se završiti aktuelno Svetsko prvenstvo u fudbalu, ali možda ga budemo zapamtili po plasmanu Zelenortskih Ostrva, norveškim navijačima, škotskoj „Tartan armiji“, komentarima Zlatana Ibrahimovića na američkoj TV Foks. Ali to nije sporedna stvar već Zlatan. Legenda.

Prošli vikend u Srbiji su obeležila dva politička događaja. U subotu, uoči Vidovdana, SNS u Beogradu, na Vidovdan u Kraljevu studenti. Svašta se očekivalo, naročito od prvog, ali ništa bitno nismo ni čuli ni videli. Čak ni od predsednika. Žali bože naših para. Neki režimski mediji i političari rekli da je na skupu bio deda opozicionog poslanika i lidera Novog lica Srbije Miroslava Parandilovića, ljutog protivnika naprednjaka. Ispostavilo se da mu to nije deda, Parandilović najavio tužbu. Šta će to naprednjacima? Ako ne žele da njima neko dira porodicu, ako imaju slogan „Srbija jedna porodica“, zašto Parandilovićevu prozivaju? Skup SNS zato će zapamtiti po lažnom dedi. I pravim robotima.

„Sve se vidi na Vidovdan“, studentski skup u Kraljevu je, kao i prošlogodišnji u Beogradu, bio posvećen Kosovu, nacionalnim i istorijskim temama i mitovima. Nemam ništa protiv, bio Vidovdan. Ali preteraste, dragi studenti. Ne mogu nego da u kratkim crtama ponovim svoje zamerke napisane povodom prošlogodišnjeg vidovdanskog skupa. Ako želite promenu sistema, recikliranjem nacionalističkih mitova nećete uspeti. Mnogi vas pravdaju da je verovatno reč o „catch all“ taktici kojom želite da privučete nacionalistički deo glasača naklonjen vlastima. Možda, ali plašim se da ne prođete „lose a lot“. Vučića nećete pobediti niti Srbiju promeniti nacionalističkom ideologijom i populizmom, jer je on u tome doktor nauka.

Jedan od vaših govornika u Kraljevu se, zbog privođenja Srba na Kosovu, založio za „recipročne mere prema Albancima u Srbiji“. Ako ste za drugačiju Srbiju zašto to niste osudili? Ćutali ste čini mi se i na nedavne nove napade na profesora Dinka Gruhonjića, kritikovali ste profesorku Mariju Vasić. Bila je u zatvoru, štrajkovala glađu, a vi ste je „ispljuvali“ zbog analize „pojasa presvete bogorodice“. Niste svi. Jedni ste „pljuvali“, ostali ćutali. Ograđivali ste se od „Proglasa“, proevropske opozicije koju smatrate za nesposobnu i provučićevsku, levičarskih organizacija Sviće i Stav, ali nikada od „desničarsko-nacionalističkih“. Nećete političare za govornicom, ali vam ne smeta samostalna poslanica Jelena Pavlović, izabrana na listi profesora Nestorovića. NJen aplauz Vučiću niste čuli? NJene stavove o masakru u OŠ „Ribnikar“? NJeno viđenje slučaja pokojnog učitelja glume Miroslava Mike Aleksića osumnjičenog za seksualno uzmemiravanje? Niste znali da je bila u pokretu koji je mogao da sruši vlast SNS u Beogradu, ali je odbio?

Studenti odgovaraju da je pozvana da govori kao advokatica koja brani njihove kolege. „Napad na mene, nakon govora u Kraljevu je neoboriv dokaz da su vaš problem studenti, a ne ja. Meni ništa ne možete, njima još manje“, poručila je Pavlović kritičarima. Liči mi to na ono Vučićevo, ne napadaju mene već Srbiju. Ne napadam nikoga već iznosim mišljenje, žalost i strahovanje da će se naša nada u promene i rušenje Vučića, pretvoriti u debakl. Nadam se da grešim.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.