Foto: Radenko TopalovićU ponedeljak mi stiže SMS drugarice iz Engleske: „Dobijamo sedmog premijera za 10 godina. Menjamo ih kao…“ Moj odgovor je bio: „Blago vama. Mi AV ne možemo da skinemo 14 godina“. Naravno da možemo da se prisetimo one Pašićeve: „Koliko ste vi Englezi, toliko sam ja Gledston“ i naravno da su okolnosti i sistemi drugačiji. Sve je drugačije, ali jedno je zajedničko – ko jednom dođe na vlast, s nje more i da ode. Pitanje je kako, mirno, izborima ili na drugi način. Ima, na sreću retkih slučajeva, da smrt, nasilna ili prirodna, dovede do promene vlasti. Takve smo slučajeve imali, u bližoj i daljoj prošlosti. Nadajmo se da ih više neće biti.
Mnogi tvrde da je režim AV u terminalnoj fazi, vuče poteze koji se kose sa zdravim razumom. Možda je to tačno, ali vlast se ne da, što pokazuje aktiviranje „zvučnog topa“, „ugrožavanja ustavnog poretka“, „terorizma“… Ulazimo u novu fazu borbe za vlast i represiju, za koju je teško prognozirati kako će se završiti i kada. Ono malo profesionalaca u policiji i državnoj službi, uklonjeno je i „lojalisti“ kreću u obračun. Zašto bismo razmišljali o „slučaju Milić“, kada imamo studente koji „simulacijom zvučnog topa“ ruše državu? Zašto razmišljati o milionima koje režim daje bliskim pojedincima za sumnjive poslove širom zemlje kada su tu neki koji „dehumanizuju“ i „hoće da ubiju“ predsednika?
Tužilaštvo najavljuje da će da „poziva na razgovor“ razne ljude, čak i one koji su samo pominjali „zvučni top“, izveštavali, lekare koji su pregledali učesnike protesta 15. marta koji su se žalili na tegobe. „Čast“ da otvore sezonu imali su vojni analitičar Aleksandar Radić i glavni urednik agencije Beta Vojkan Kostić. Misle li „režimlije“ da će širenjem panike, straha, ostati na vlasti doveka? Jer dok jedne hapse drugima će da povećavaju penzije. A onda će penzioneri sa prepunim džepovima trčati na birališta. Jednom kada izbora bude.
Treba da poverujemo u priču režima da bivši načelnik beogradske policije Veselin Milić nema veze sa mafijaškim ubistvom u restoranu na Senjaku, ali su studenti „simulirali“ upotrebu „zvučnog topa“. Milić sedeo, večerao i otišao kući. Navodnog ubicu i žrtvu poznavao, ali mali je Beograd. S druge strane, studenti su upotrebili nešto što je izazvalo efekte „zvučnog topa“? Ili sam „zvučni top“? Pripremili hiljade ljudi da glume posledice upotrebe „zvučnog topa“? Naterali drveće i ptice da reaguju? Lekare da konstatuju simptome? Kako su toliko sposobni i moćni? Ako su sve to radili, pripremali u želji da sruše državu, gde su BIA i policija da ih na vreme otkriju? Kako će da eventualno zabrane „teroristički“ studentski pokret koji nije ni registrovan?
Šta nam je, pored ostalog, poručio predsednik? „Oni koji su navikli da rade malo ili nimalo, žele po svaku cenu da čuvaju svoje privilegije“, rekao je čovek koji je udarnički radio valjda samo mesec-dva u nekoj prodavnici u Engleskoj, komentarišući saopštenje Proširenog rektorskog kolegijuma Univerziteta u Beogradu protiv najavljenih izmena sistema visokog obrazovanja. O „slučaju“ analitičara Aleksandra Radića: „Biće pozvani svi da daju izjavu, ništa posebno. Nego oni vole da se igraju tih igara self viktimizacije ili da su uvek žrtve, mučenici i ne znam ni ja šta sve. Dakle, dajte izjavu i objasnite gde je bio zvučni top“. O zvučnom topu neka pita Vulina i Dačića, a za „self viktimizaciju“ je ekspert nad ekspertima.
Britanci nemaju razloga da brinu. Mačak Lari je tu da čuva kancelariju britanskog premijera u ulici Dauning 10. Ne moraju da brinu ni građani Srbije. Sledeće godine imaćemo najveći privredni rast u Evropi. AV najavio.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
