Vek jastva ulazi u produžetke

Dakle, „fudbalskim“, „milojkopantićevskim“ glasom se urlaju stvari koje i sami upravo gledamo, da bismo kada se slow motion okonča dobili i malo navođenja statistike tišim glasom koji odiše važnošću trenutka. Gledaoci RTS-a verovatno i traže takvo ponižavanje, što zapravo vrlo ima veze sa onim čime ću se pri kraju teksta baviti. Elem, fudbal je otpao iz gorenavedenih razloga; gospođi Ketrin Zita Džons je poslato već pripremljeno pismo – menjanje datuma i umereno personalizovanje mi oduzima desetak minuta života – u kojem se nalazi skraćena rediteljska eksplikacija osobe sa kojom se susrela i režima koji je podržala (pismo će biti pročitano ili neće, ali ja sam svakako morao da još jednom, posle g. Bolta i gđe Davidovič, obavim svoju ljudsku i građansku dužnost); na bioskopskom repertoaru je horor „Opsesija“ koji bi mogao biti zanimljiv, ali pre dve nedelje sam analizirao film „Backrooms“ a Danas nije žanrovski fanzin; tema zvučnog topa je odveć zaumna kada se zna da će na ispravan način biti rasvetljena tek po padu organizovane kriminalne grupe sa vlasti… Čime se onda zanimati? Posledično, o čemu pisati? Adam Kertis stiže kao spas!

Krajem prošle godine je na BBC-ju prikazana njegova nova dokumentarna serija „Shifty“. Umesto ranije estetike koja je bila opterećena raspričanim naratorom, često sa samim sobom u polemici (što jeste bila osnova sveobuhvatnog kvaliteta dela), Kertisov pristup je u poslednje vreme oslonjen na moć slike. No, natpisi postaju direktni, jasno saopštavajući gledaocu šta autor o slikama misli, čime se – po meni – Kertisov svetonazor, ranije nevoljno samodefinisan kao levičarski libertarijanizam premešta na teritoriju anarhizma. Mada, ne znam baš šta bi drugo levi libertarijanizam mogao biti. Naslovni pridev biva razjašnjen u natpisu kojim počinje svaka od epizoda koje kroz raznovrsni arhivski materijal osvetljavaju fenomene britanskog društva od dolaska Margaret Tačer na vlast do kraja 20. veka: „There come moments in societies when the foundations of power begin to move. When that happens, things become SHIFTY“. „Shifty“ kao „prevrtljivo“, „neiskreno“, „nepredvidljivo“… što zavisi od naravi sile koja pomera temelje društvenog ustrojstva. Na primer, u Srbiji se trenutno utopistički – ali, ko zna, možda uspe i radimo na tome – pokušava sa vađenjem katastrofalnih temelja, pri čemu postoji i nada da će neki delovi zdanja moći da nastave da postoje. U Engleskoj pre pedesetak godina, pak, pogane kolonijalističke temelje su počeli da menjaju lateralno barem isto toliko pogani berzanski mešetari koji, za razliku od njihove liberalno-kapitalističke duhovne braće iz 19. veka, više čak nisu proizvodili materiju već prodavali iluziju.

Pitanja ekonomskog ustrojstva ostaju srž, ali budući da sam se na to ponajviše osvrtao u nedavnom tekstu o seriji „The Mayfair Set“ iz 1999. sada bih naveo jedan drugačiji primer iz serije „Shifty“ koji dobro oslikava Kertisov mentalni univerzum. 1979. godine, par metara ispod površine jednog agrarnog imanja, biva pronađena olupina RAF-ovog lovačkog aviona iz Drugog svetskog rata. Unutra je i kostur pilota za koga se uskoro saznaje da se radi o u trenutku smrti 25-godišnjem Hjuu Beresfordu, potomku aristokratske porodice. Mediji pokreću ugodni narativ mitskog heroja nacije, da bi poneki nevaljali novinar istraživao dublje i – pošto se to po pravilu desi kada istinski počnete da se bavite istorijom – naišao na uznemirujuće činjenice. Komandant Beresfordovog odreda je bio kukavica, i svaku misiju je provodio tako što je sa ljudstvom kružio na bezbednoj visini od 6.000 metara. Beresford i drugi piloti su se po tom pitanju obraćali oficiru za komunikaciju, protestvujući što ne učestvuju u odbrani nacije, a pogotovo izražavajući nezadovoljstvo što im se, dok tako van opasnosti kruže kao idioti, dešava da budu glineni golubovi kada na njih slučajno naiđu nemački avioni sa normalnim pilotima i komandantima.

Mučeni Beresford je na koncu, ko zna kako ali nikako herojski, izgubio glavu, a mit biva srušen, iako samo za onu subverzivno inkliniranu publiku koja prati obodne novinarske aktivnosti. Margaret Tačer je, naravno, bila osoba koja se zaustavljala na bazičnom mitu lakom za apsorbovanje, a Kertis par epizoda kasnije prikazuje izjavu jednog njenog bivšeg savetnika: „Iz Čerčila, ili pre iz načina na koji je razumela Čerčila, je rekonstruisala potpuno separatni britanski identitet koji nije kolektivistički nego individualistički. (…) I to je ono u čemu vi i ja sada živimo: u njenoj verziji Čerčilove verzije britanske istorije“. Novinar pita: „Ali, radi se o snu?“. „Naravno“, odgovara nekadašnji savetnik premijerke, zaključivši, „Setite se Frojda… svi snovi su u određenom pogledu stvarnost“.

Iskoristio bih priliku da napravim montažni rez pretapanja i preporučim Kertisovu dokumentarnu seriju „The Century of the Self“ („Vek sopstva“, ili pre „Vek jastva“), za koju je jedan čitalac u komentarima verovatno ispravno ustanovio da je najvažnija stavka autorovog opusa. Kroz četiri sata istraživanja pratimo kako je Frojdova teorija nesvesnog od strane vlasnika prvo kapitala, zatim i vlasnika institucionalne moći ali pod kontrolom vlasnika kapitala, bivala eksploatisana da bi se omasovio određeni proizvod ili politička opcija. Primer iz pedesetih: prehrambena kompanija primećuje da se njihov instant miks za tortu loše prodaje. Angažuju se psiholozi, istražuje se uz pomoć fokus grupa, i pronalazi jednostavno rešenje: na poleđini kutije, u uputstvu za korišćenje, sada piše: „Dodajte jedno jaje“. Prodaja odjednom raste, jer griža savesti zato što prestaju da budu kuhinjske radnice je bio faktor koji je sprečavao američke domaćice da sebi olakšaju život. Svako od nas je individua kojom upravlja nesvesno, čime se dolazi do sadašnjeg trenutka kada političke stranke svoje glasače mame ne više krovnom idejom o postavci društva, već golicanjem nesvesnih nagona koji se saznaju putem sociopsiholoških istraživanja.

Ne i ovde, naravno, gde politika i izbori više ne postoje. Nas taj pakao tek čeka, ako se za njega izborimo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.