Jedna kašika u kantu vode i korov nestaje: Jednostavan trik koji koriste baštovani

Dok mnogi posežu za hemijskim sredstvima, pojedini baštovani i dalje se oslanjaju na jednostavan, kućni rastvor sa sodom bikarbonom koji se koristi za uklanjanje korova sa staza, prilaza i drugih tvrdih površina gde ne raste korisno bilje.

Prema iskustvima baštovana i savetima koji se dele među vrtlarima, soda bikarbona deluje tako što isušuje biljno tkivo nakon što dospe na listove i stabljike. Vremenom, biljka gubi vlagu, vene i propada.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da ovaj metod nema selektivno dejstvo. Soda bikarbona ne razlikuje korov od drugih biljaka, pa se mora koristiti pažljivo i isključivo na mestima gde se želi ukloniti neželjena vegetacija, piše N1 BiH.

Za pripremu rastvora potrebno je jedna ravna kašika sode bikarbone na 10 litara vode, uz nekoliko kapi tečnog sapuna ili malo narendanog sapuna za veš. Sapun pomaže da se smeša zadrži na površini lista, čime se pojačava efekat tretmana.

Ovakav rastvor najčešće se koristi na baštenskim stazama, u pukotinama između betonskih ploča, uz ograde, na zapuštenim delovima dvorišta i oko plastenika. Ne preporučuje se primena u lejama sa povrćem, začinskim biljem ili cvetnim zasadima.

Najbolji efekat postiže se tokom suvog i sunčanog vremena, kada se rastvor prska direktno na listove korova. Nakon tretmana biljke ne treba zalivati, dok kiša može značajno umanjiti ili potpuno poništiti dejstvo. Kod mlađih biljaka prvi znaci propadanja mogu se pojaviti već narednog dana.

Iskustva pokazuju da je metoda najefikasnija kod mladih i nežnih korova poput mišjakinje, pepeljuge, pastirske torbice, mlade koprive i mladih izdanaka pirevine. Kod starijih i razvijenijih korova sa jačim korenom postupak je često potrebno ponoviti ili biljke ukloniti ručno.

Iako je reč o sastojku koji se inače koristi u domaćinstvu, stručnjaci upozoravaju da soda bikarbona ne treba da se koristi prečesto jer može uticati na sastav i kiselost zemljišta. Takođe se savetuje oprez pri primeni tokom velikih vrućina, kao i da se biljke koje slučajno dođu u kontakt sa rastvorom odmah isperu većom količinom vode.