24 laži u sekundi

Pavle Simjanović

Pavle Simjanović, filmski kritičar Danasa. Neplaćen, uglavnom. Zato piše ono što želi a ne po narudžbini. To više liči na kolumne, pa je u međuvremenu prešao u kolumniste. Takođe neplaćeno, ali slava je veća. Kao njegov urednik možete se suočiti sa šalom za svaku pomerenu zapetu, o promenjenom naslovu da ne govorimo. Nije ni čudo jer je završio dramaturgiju. Dakle, pisac. Ima Jelenu, slikarku, zajedno imaju Noru. Ima i pse i mačku. Od urednice kulture tražio je (verovatno u okviru perverzne želje da oseti kako je to kada vas neko svede na niz reči i proreda) prethodnih nekoliko rečenica dok je njegova verzija biografije bila: „Pavle Simjanović, dramaturg iz Beograda. Nije zadovoljan.“. Izgleda da ponekad ipak jeste zadovoljan.

Društveni paraziti i simbioze

Režija: Jegor Abramenko; scenario: Oleg Malovičko, Andrej Zolotarev: zemlja: Rusija, 2020; Superdeep (Kolskaya sverhglubokaya); režija i scenario: Arsenij Sjuhin; zemlja: Rusija, 2020.

Dijamant za najam

Osmogodišnji i tada „bolno stidljivi“ Džordž Sigal (1934 – 2021, kratko „i“, dugačko „a“) u Njujorku 1942. godine gledao je film „Pištolj za najam“ („This Gun for Hire“), rani „noir“ kroz koji je podvučena tada tražena propagandna, antijapanska poruka.

Gotika Srednjeg zapada

Sa đavolom, sve vreme (The Devil All the Time); režija: Antonio Kampos; scenario: Antonio Kampos, Paulo Kampos, po romanu Donalda Reja Poloka; zemlja: SAD, 2020.

Profil tajne

Pre par godina sam tokom jednog dugačkog razgovora morao da dam odgovor na pitanje, „šta ti u tim novinama u stvari pišeš?“ i prva stvar koja je napustila mozak i došla do govornog aparata bila je, „imam lepe nekrologe“, što je sagovornicu prilično zabavilo, ili je barem tako delovala.

Dopunska nastava iz ksenofobije

Po zlom običaju, vladajuća interesna grupa je, u želji da posle sedamdeset i pet godina navodnog ćutanja o Jasenovcu vrati tu temu na redovno razmatranje, izazvala obrnutu reakciju.

Ko nije plakao?

Režija: Predrag Antonijević; scenario: Nataša Drakulić; zemlja: Srbija, 2020. Pošto se radi o odličnom primeru za analizu namere autora koji je ušao u ring sa pričom iz doba holokausta/šoe, dozvolićete mi da napišem pasus ili dva o italijansko-francuskom filmu "Kapo" mog omiljenog anarhiste, italijanskog Jevrejina Đila Pontekorva, snimljenom u Jugoslaviji 1959. godine.

Sve opasne istine

Pre tri godine oskara za najbolji film dobio je "Oblik vode" Giljerma del Toroa, uvredljivo jednoznačna istorijska fantazija, sa herojima iz manjinskih redova i belim muškarcem kao zlikovcem na svim mogućim nivoima (privatnom, poslovnom, seksualnom).

Kultura kulta

Kako datum na VHS snimcima dostupnim na Jutjubu tačno vremenski određuje, 1998. godine sam, ne preterano koncentrisano, pratio na BK televiziji intervju sa sredovečnim učiteljem glume.

Dvadeset filmova 2020. godine (drugi deo)

Lista filmova iz 2020. godine koje ne bi trebalo prebrzo arhivirati prati osnovnu japansku podelu na "đidaigeki" (filmovi čija je radnja postavljena u prošlost) i "gendaigeki" (radnja se odvija u sadašnjosti).
PrvaPoslednja