Aleksej Kišjuhas

Kako je tačno propao Viktor Orban i šta možemo da naučimo od ovog izvanrednog kraha? Orbanizam je vešto spajao retoriku o odbrani i zaštiti mađarskog naroda sa obećanjem ekonomskog prosperiteta. Tek kada je građanima (posebno radnicima) prestao da ispostavlja dobre ekonomske rezultate, njegove nacionalističke poruke o suverenoj državi, naciji i tradiciji više nisu bile dovoljne da ga spasu. Isto kao što ni nacionalno-identitetska trabunjanja Studentskog pokreta ne mogu biti dovoljna za izbornu pobedu u Srbiji.

Fetiš od famoznog Pojasa Bogorodice nije napravila profesorka sociologije Marija Vasić, već Srpska pravoslavna crkva. A činjenica da je crkva posetiocima delila i nekakve "osveštane trake" celu gužvu samo dodatno utvrđuje kao školsku definiciju "fetišizma". I ne, fetiš nije ono nešto razvratno (objekat seksualne želje), i na šta prvo pomisle mnogi, već naprosto predmet za koji se veruje da ima natprirodne moći. Predmet koji štiti ili koji donosi sreću. Kako uredno stoji u udžbeniku "Sociologija za 3. razred stručnih škola i 4. razred gimnazije", u izdanju državnog Zavoda za udžbenike (autori: Milovan Mitrović i Sreten Petrović), u pitanju je "predmet kome se pripisuje zaštitna moć" i "To može biti i čarobni zapis ili talisman. Fetišizam je usko povezan i sa kultom i sa magijom, tačnije sa verovanjem u natprirodnu moć određenih predmeta i stvari, ali i životinja". I to je udžbenik po kojem je profesorka Vasić predavala dok je nedavno nije suspendovalo (a pre toga i hapsilo i mučki tamničilo). Da li je to neko spavao ili bežao sa časova sociologije u srednjoj školi, i zašto jeste?

Hiljade i hiljade ljudi, satima i satima, strpljivo čekaju u redu ispred Hrama Svetog Save kako bi prišli izvesnom Pojasu Presvete Bogorodice. Kako naučno objasniti ovaj fenomen? Sociolozi od Emila Dirkema naovamo, objasnili su da sveti predmeti prvenstveno funkcionišu kao kristalizacije kolektivnog identiteta. Ono što grupa obožava, u krajnjoj liniji, jeste ona sama. A verska relikvija ovaj mehanizam čini vidljivim u neobično čistom obliku. "Svetinja" je totem zaodenut u teologiju. Ritualno obožavanje totema potvrđuje kolektivnu pripadnost nekoj zajednici, a ukoliko totem poseduje i neke magijske moći - utoliko zgodnije i bolje. I nije to ništa neobično, niti specifično "srpsko".

Dok je predsednik naše Republike u Kini, a naprednjaci sa divljenjem mlate po Kineskom zidu i Muzeju Komunističke partije, postavlja se sledeće pitanje. Šta su nama Kinezi i Narodna republika Kina? "Budućnost u koju verujemo" dok se Evropa šatro raspada, a mi navijamo za to?

Kako se od crvenog univerziteta „Karl Marks“ (1968) stiže do crkvenog univerziteta „Sveti Sava“ (2026)? Vaskolikim nazadovanjem i zapuštanjem duha, eto kako.

Pre nekoliko nedelja, 27. aprila, bilo je tačno 34 godine od osnivanja - najgore Jugoslavije. Bila je to "krnja" i "treća", te ratoborna, kriminalna i vaskoliko nakaradna tvorevina Slobodana Miloševića i njegovih - tzv. Savezna Republika Jugoslavija (SRJ). I to državče, a ne SFR Jugoslavija, je nasleđe od kojeg se i dan-danas teško oporavljamo.

Tabla sa nazivom prestižnog Centralnoevropskog univerziteta (Közép-európai Egyetem ili CEU) i dalje stoji na fasadi jedne grandiozne vile iz 19. veka u centru Budimpešte. Osnovao ga je famozni Džordž Soros 1991. godine, nakon pada komunizma, i sa namerom da u svet pošalje drugačiju sliku iz njegove rodne Mađarske. A to je slika države otvorene prema Evropi, koja je intelektualno samouverena, pa i nekako opuštena u svom odnosu prema Zapadu i njegovim odvažnim idejama.

Dogodilo se i to - bio sam predmet odvratne tabloidne hajke, odnosno orkestrirane kampanje obmane i laži. Pre toga i tročasovnog maltretiranja na graničnom prelazu. A nije mi poznato kako je dildo iz mog gepeka stigao do usta propagandista režima. Cilj je, naravno, bio u moralističkom ocrnjivanju, difamaciji, odnosno čistoj povredi ugleda i časti, kao i privatnosti.

Kako ono beše - Evropa se raspada, a Putin i Tramp pobeđuju? A dogodila se Balaševićeva "Ljudmila", odnosno "Noć kad je Tisza nadošla". Brata Viktora podržali i Rusija i Amerika, i Izrael i Kina, pa je izduvao sa dvotrećinskom razlikom. Jedna rupa na evropskom ćilimu zakrpljena. Džabe burek u Subotici i lažne bombe u Kanjiži - "suverenizam" prop'o. Gromoglasnim padom Orbana na izborima u Mađarskoj, osovina antizapadnih, proruskih i prokineskih autokrata u Evropi je napukla po samoj sredini.

Univerzitet je rođen slobodan, a ta sloboda je pod opsadom u Srbiji. Međutim, i najstariji univerziteti na svetu, od svojih prvih dana, bili su institucije u sukobu sa vlašću. Univerzitet u Bolonji, osnovan još 1088. godine, bio je udruženje studenata koji su zajednički angažovali svoje profesore i određivali sopstvena pravila. Pariz, Oksford, Kembridž, kao i Prag ili Krakov, svaki od njih nije nastao kao instrument države, već kao zajednica učenih ljudi koja je glasno insistirala na samostalnom upravljanju. Latinska reč "universitas" se prvobitno nije odnosila na mesto univerzalnog znanja (naziv za univerzitet bio je "Studium generale") već je, jednostavno, označavala gildu, esnaf ili korporaciju - tj. samoorganizovano telo ljudi sa autonomnim pravnim statusom. Dakle, autonomija nije bila privilegija koja je univerzitetima dodeljena, već sam uslov njihovog postojanja. Ova istorija je i danas važna, pošto je u Srbiji taj temeljni uslov pod trajnim i svesnim napadom.

Sprem'te se, sprem'te, na redu je Univerzitet. Počelo (tačnije, kulminiralo) je upadom Uprave kriminalističke policije u Rektorat Univerziteta u Beogradu. A dotična UKP je odgovorna za otkrivanje i suzbijanje, pazimo sad, organizovanog, opšteg i privrednog kriminala, kao i za borbu protiv terorizma, droge i ratnih zločina.

Na lokalnim izborima u deset opština u Srbiji, režim možda jeste pobedio, ali studenti i građani - nisu izgubili. Štaviše, pokazali su zube pred ogoljenim nasiljem, odnosno duplim spiskovima, kupovinama glasova, kol-centrima, dovezenim glasačima, paradiranjem falangi, neopevanim pritiscima, neograničenim resursima, izbušenim gumama, te pištoljima, fantomkama, sekirama i motkama.

Nedavno je preminuo jedan od najvećih filozofa i sociologa druge polovine 20. veka, Jirgen Habermas. Izvorno je pripadao kritičkoj teoriji, radio na najuglednijim nemačkim univerzitetima i institutima (Hajdelberg, Frankfurt, Maks Plank), objavio preko 50 knjiga, i bio je vatreni (koliko i argumentovani) branilac ljudskog razuma, demokratskog poretka i ujedinjene Evrope.

Gde je zapelo? Umesto ujednačene, prepoznatljive i koordinisane liste (npr. "Studentska lista - Ruke su vam krvave"?) u deset opština u kojima su raspisani lokalni izbori u Srbiji, na delu je specifični galimatijas. Imamo zbunjujuću skupinu studentskih i/ili opozicionih grupacija pomalo generičkih naziva (Glas mladih za opštinu Kula, Mladi za Palanku - Sami protiv svih, Kladovo ima nas - Vreme je za promene, Studenti za Aranđelovac - Mladost pobeđuje, Ujedinjeni za Bajinu Baštu, Zvuk Pravde - Zajedno za studente, Bor - Naša odgovornost, itd.).

Nedavno je otkrivena nova masovna grobnica na teritoriji Srbije. Srećom, ako se masovna grobnica može nazvati srećom, ona nije iz naše nedavne ratne istorije, već iz ljudske - praistorije. Masakr se dogodio pre oko 2.800 godina, i tela 77 osoba sahranjena su na nalazištu Gomolava pored Hrtkovaca u Vojvodini. Tačnije, ovi ostaci su pronađeni još pre 50 godina i preneti u Muzej Vojvodine u Novom Sadu.