Rodio se u Beogradu, pa preselio u Bor, a onda se vratio u prestonicu, i sada živi u Šapcu. Novinarsku karijeru započeo u „Našoj Borbi“, nastavio u „Franfurtskim Vestima“ i nedeljniku „Standard“. Televizija Enter mu je bila prva TV stanica. Na B92 je radio kao urednik Vesti, a onda iznenada odlazi u Šabac na istoimenu televiziju, nekoliko meseci i evo ispisuje devetu godinu boravka u gradu na Savi. U četrdeset i kusur godina odlučio je da stane pred kamere i započinje seriju intervjua u okviru emisije „Vesti plus“. Umoran od televizije, ali i zbog insistiranja novog glodura TV Šabac da ne rade zajedno, prelazi u „Glas Podrinja“ gde i dalje prima honorar. Zajedno sa našim piscem Markom Vidojković postaje autor i voditelj prvog srpskog političkog isterne – Dobar, loš, zao. Sanja trenutak kada će moći novinarstvom da se bavi u Beogradu na način koji to radi u Šapcu.
Taman kada sam se pripremao da novu Leptir mašnu napišem u potpuno drugom tonu i posvetim je letovanju na Borskom jezeru, dve žene su se potrudile da se ponovo osetim bez veze u ovoj državi koja nema „d“ od toga za šta se smatra.
Predsednik Srpske napredne stranke, a ujedno i predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogao je da nađe i gore rešenje za predsednika Skupštine Srbije, ali nije mogao baš toliko da ponizi Srbiju.
Prvi policajac Srbije Aleksandar Vulin je u svom zanosu, pre neki dan podelio sa gledaocima omiljene mu televizije Pink informaciju da se najveća strana obaveštajna služba bavi njegovim likom i delom.
Dobro bre, Aleksandre Vučiću, predsedniče svih Srba na svetu, da li ti stvarno misliš da su tvoji sunarodnici toliko glupi i prosti da možeš da ih truješ pokvarenim spinovima u kojima nemaš ni trunke poštovanja i pijeteta za jasenovačke žrtve?
Svi smo mi u Srbiji žrtve filozofije na vlasti Srpske napredne stranke. Podatak kojeg smo nedavno postali svesni mnogo toga govori, a čini se najviše o tome da je dan kada će Aleksandar Vučić postati bivši isuviše daleko.
Možda sam, zato što već godinama ne živim u Beogradu, osetljiv na sve ono što se dešava u našem glavnom gradu. Nekako ne mogu da se pomirim sa svim onim lošim stvarima koje se dešavaju u našoj prestonici.
Iako je obračun kod Ljubice Gojgić korala, između Sava M i Željka M već pomalo „pase“, postfestum ovog značajnog događaja je više nego interesantan i zanimljiv. Ne samo zbog bezobrazluka i prostote Željka M, nedoličnog ponašanja dotičnog, javnog blama koji je doživeo zbog prozivke tadašnjeg trinaestogodišnjeg dečaka koji je izdao i pobegao sa Kosova, i pritom prodao svoju imovinu, već iz zbog pojave ogromnog broja botova Željka M.
Pre šest nedelja poslao sam svom prijatelju saborcu Marku Vidojkoviću poruku – Umro Vesa. Naučio sam lekciju i ove nedelje sam ga pozvao telefonom, jer kada umru neki dragi ljudi koji su nam uz to kolege, prijatelji i veličine u svakom pogledu, ne ide da se vest o njihovom odlasku svede na dve reči.
Mržnja koju vlast pokazuje prema medijima koji nisu pod njenom kontrolom prevazilazi sve granice normalnosti. U zemlji u kojoj se na vodećim rukovodećim funkcijama retko nailazi na racionalnu osobu u svakom smislu, očekivan je takav odnos prema pojedinim novinarima.
U jeku svetskog kolapsa i na pomolu novog svetskog rata, u Srbiji je odigrano finale fudbalskog kupa u kojem je Crvena Zvezda, složiće se mnogi, pošteno i zasluženo pobedila večitog rivala Partizan i osvojila još jednu duplu krunu.
Teško da na političkoj sceni Srbije postoji neko ko u tolikoj meri izaziva ogorčenje poput naše premijerke Ane Brnabić, poznatije kao – Čale.
Predsednik Srbije iz dana u dan, tačnije ne baš tako često pošto je malo proredio boravak u etru, ponavlja da će interes Srbije biti jedina stvar kojom će se rukovoditi kada se bude odlučivalo o uvođenju sankcija Rusiji. I onda se desi da u jednom danu, u svega nekoliko minuta, najpre kaže da Srbija mnogo trpi zbog neuvođenja sankcija, a onda da bismo živeli deset puta bolje kada bismo to učinili.
Svako je rođenjem osuđen na smrt, neko je jednom rekao ovo. Koliko god da je to tačno, nekako se teško mirimo sa tim činom. Nije lako. Naročito ovih dana kada je smrti oko nas nikada više.
Desilo se čudo neviđeno. Najavljeno predsednikovo obraćanje 29. aprila odloženo je za 6. maj. Ju naopako, zašto? Da mu se nešto nije dogodilo? Da li je dobro? Šta se to pobogu dešava?
Nezamisliva epidemija kritizerstva okovala je srpsku opozicionu scenu od završetka izbora 3. aprila. Svako ko je mogao i kome se dalo, kritikovao je Dragana Đilasa zato što je išao na sastanak kod Aleksandra Vučića, ili Vuka Jeremića zato što je „udario“ na Đilasa. Niko ni da pomene Aleksandra Vučića koji su, u stvari, morao da proguta najveću žabu i sedne preko puta nekada „najveće lopuže“, a sada gospodina Đilasa.
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Danas su jedine dnevne novine koje ne uređuje podzemlje.