Prema svecu i tropar

Njegova mobilnost da dodatno uništi Srbiju mnogo govori o njegovoj nespremnosti da mirno i dostojanstveno ode sa vlasti. Neko ko, evo već 15. godinu, na pošteni dijalog ni sa kim izašao nije, ko nije dozvolio nijednom opozicionom lideru da se sam pojavi u studiju neke od televizija sa nacionalnom frekvencijom, nema drugi način za borbu sem onog da bespoštedno sebe šeta iz studija u studio, iz mesta u mesto i na kraju – iz šatora u šator.

Poslednji dokaz da je poput slona u staklarskoj radnji govori najava da, pre nego što se preseli sa predsedničke na premijersku poziciju, neskriveno želi da uništi i ovo malo obrazovanja što je ostalo u Srbiji. Ubijen u pojam činjenicom da svake godine stasavaju nove generacije glasača koji jedva čekaju priliku da glasaju protiv njega, rešen je da iza sebe ostavi pustoš, čemer i jad.

Sve ono što u poslednjih deset meseci radi po pitanju obrazovanja je čista osveta. Jednim udarcem predsednik Srbije ostavlja na desetine profesora i nastavnika bez posla, ali i šalje jasnu poruku budućim studentima koji žele slobodarsku Srbiju da nemaju šta da traže u ovoj zemlji.

Nameće se i logično pitanje kako neko ko je samog sebe proglasio za najboljeg studenta u istoriji Pravnog fakulteta u Beogradu ima tu neprirodnu potrebu da uništi Univerzitet. Predsednik Srbije je učio i neku drugu školu, koja je po njemu mnogo važnija. Radi se o radikalskoj školi Vojislava Šešelja. U tom sistemu nema mesta za one koji bi da uče, rade i da se bore kako bi Srbija postala moderna evropska država. Istovremeno, oko sebe stvara kult koji pozitivno vrednuje sve ono što nije dozvoljeno normalnom svetu. U tom kultu bolje prolaze oni koji su protiv EU i pored činjenice da je Srbija deklarativno za EU. Šta tek reći po pitanju manjina? Ne poznajem nijednog naprednjaka koji podržava LGBT priču, ali to ne smeta da Ana Brnabić ima dete, a njena partnerka i dalje živi u državnoj vili o trošku građana Srbije.

Zato predsednik Srbije pokušava da uništi sve ono što može da za krajnji rezultat ima obrazovane, pametne i nezavisne generacije. U njegovoj viziji Srbije ima mesta samo za mediokritete koji u njemu vide Boga. NJemu ne pomažu obrazovani ljudi. Dovoljno je da pogledamo njegovo najbliže okruženje. Ministar finansija plagijator, ministra zdravlja zovu Doktor Smrt, ministarka Zavetnica nema svoju reč koju nije pogazila, a i o fakultetu muva. O radu lokalnih sredina računa vode bivši taksisti, nekadašnje vođe navijača asfaltiraju i uvode struju. Javnosti nije poznato da je državni sekretar u Ministarstvu privrede profesionalno iskustvo sticao na autobuskoj stanici u Surdulici, gde je u kafeu radio kao kelner. O carini ne smemo ni da pričamo ako nam se drži glava na ramenima.

U takvom sistemu vrednosti nema mesta za Univerzitet. A kada bude ugasio ovaj beogradski, drugi će se još više saviti i omogućiti da njegovi puleni iste godine i upišu i završe fakultete.

Ako već ne može tako da bude, neće biti ni Srbije. To je njegova glavna ideja poslednjih meseci. NJemu i njegovoj viziji Srbije su potrebni ljudi poput Glišića, Malovića, Jovanova, Kene, Bulatovića… ljudi bez obraza i svog stava. Za tako nešto ne treba diploma Beogradskog univerziteta. Ubediće on svoju publiku iz šatora da je ona škola iz SAD, koju je završila Brnabić, najbolja na svetu. Što bi rekao naš narod, prema svecu i tropar.

Nama ostaje nada da će se u tom njegovom svetu ipak pojaviti neki Albert Šper koji će sprečiti da ludilo kompletno zauzme Srbiju. Predsednik Srbije poput Šperovog šefa ne veruje da Srbija treba i mora da postoji i posle njega. Nije lako suprotstaviti se vođi, ali neko će morati i to da uradi. LJudi poput aktuelnog predsednika Srbije žive da bi se borili protiv nekog neprijatelja. Kada budemo nestali svi mi, doći će na red i njegovi bližnji. Opet, verovati da bi neko poput Bratislava Gašića mogao da ima Srbiju za vodilju je ekvivalentno verovanju da je mrmot zapakovao milku.
Srećom, uskoro će sve ovo juče biti, a na nama je ogromna odgovornost da nikada ne dozvolimo da se ovo ponovi.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.