Od Marićevića jaruge do Marićevića kaljuge

Prvi čovek ministarstva straha, Ivica Dačić, stavio je javnom mnjenju do znanja da mora da postoji razlog zašto nije umro, te da država i partija treba to da iskoriste. Pride, dobar deo vremena tokom sednice Odbora za odbranu i unutrašnje poslove bavio se svojom bolešću i time kako je preživeo strašni sud. Takvo ophođenje miriše na samoljubivu nju-ejdž bulšit metafiziku (sliku svoju ljubim), poznatu po otrcanoj poštapalici ništa nije slučajno (osim što je sam život nastao slučajno), a bogami, neka me psihijatri isprave ako grešim, i na deluzije o sopstvenoj veličini. Prvi čovek ministarstva straha, čini se, počeo je da umišlja kako je baš on odabran od strane nedokučivih sila, što se, poslužimo li se istom pseudologikom, ne bi moglo reći za šesnaestoro stradalih u padu nadstrešnice. Kad je već zapao i u ezoterični dert – bolje da je ostao samo u narodnjačkom – najlepše molim Ivicu Dačića da pojasni zašto je baš on odabran, a onih šesnaestoro nesrećnika nisu. Mogu i da pripomognem: možda njegov slučaj ima veze sa premijum zdravstvenom negom koju je imao, a slučaj šesnaestoro mrtvih sa javašlukom države? Ili je takvo razmišljanje banalno spram nedokučivosti mističnih sila što, zarad višeg smisla, seju život i smrt. Nije zgoreg dometnuti i da je ezoterični dert mesijanskog tipa popularan među belosvetskom elitom, te u isti često padaju Tramp, Rubio i Erdogan.

Situacija na terenu u našoj Marićevića kaljuzi, hteli ne hteli, nalaže da nastavimo u ezoteričnom tonu. Pravoslavni hodočasnici su danima i noćima, i po desetak sati, strpljivo čekali u redu ne bi li celivali kovčežić u kom se, po kazivanju ljudi u crnom s dugim bradama, nalazi bogorodičin pojas. S obzirom da su ljudi u crnom s dugim bradama skloni opsenarstvima – poput tvrdnje da je devica besemeno začela s nedokučivom silom, te rodila sina bez pucanja vodenjaka, porođajnih bolova i skrnavljenja njenog devičanstva – pisac ovih jeretičkih redova nije sklon da veruje da se u datom kovčežiću nalazi bogorodičin pojas. A vi izvolite, verujte.

Koliko sam uspeo da vidim na fotografijama, kovčežić je zamandaljen i ne da se videti šta se u njemu nalazi. Nije džabe Umberto Eko ispisao roman „Baudolino“ i do detalja opisao kako je funkcionisalo srednjovekovno tržište relikvija, zasnivajući zaplet na sedam glava svetog Jovana Krstitelja što ih je naslovni pikarski junak nudio na prodaju. Kako onda da znam da nekom srednjovekovnom švindleru, a takvih nije bilo malo, nije palo na pamet da u kovčežić, ne daj bože, stavi ponjavu svoje tetke iz Bosanske Krupe. Portali bliski SPC pripovedaju i da je 1864. godine pojas vožen brodom u Konstantinopolj zbog epidemije kolere što je kosila stanovništvo. Čim je brod uplovio u luku epidemija je prestala, oboleli su ozdravljivali, a bilo je i slučajeva da su mrtvaci oživljavali. Najlepše molim nadležne, pre svega ministra zdravlja Zlatibora Lončara, ali i JKP Pogrebne usluge, da javnosti obznane ukoliko dođe do masovnog otpuštanja pacijenata iz bolnica ili bežanije mrtvaca sa groblja Bežanija, groblja nadomak beogradske zračne luke. Što se mene tiče, moji su šuljevi na istom mestu gde su i pre dolaska bogorodičinog pojasa bili. U Marićevića kaljuzi.

Pomenimo i sitnicu, koja koliko god sitna bila, spada u red teške, da ne kažem patološke ezoterije. Predsednik je najavio da ćemo već u julu, prvi u Evropi, imati fabriku za proizvodnju humanoidnih robota. Ali, nešto tu mene, jeretika, muči već danima, a bogme i noćima. Stoga najlepše molim predsednika da razjasni sledeće nejasnoće. Da li će, u gorepomenutoj fabrici, Srbi proizvoditi kineske robote ili će kineski roboti proizvoditi srpske robote? Mogu li se roboti, osim za igranje kola i nasumično šutiranje dece, programirati da se prekrste tri puta, uskliknu s ljubavlju svetitelju Savi i zavrljače kesu s đubretom u reku? Ukoliko mogu, koja će im biti krsna slava? I mogu li se roboti, kad vide uslove rada u kineskim fabrikama, odmetnuti i priključiti blokaderima? Ukoliko mogu, hoće li se roboti, ne daj bože, okupiti u Marićevića jaruzi i izabrati svog robo-vožda ne bi li nas, napokon, izbavili iz Marićevića kaljuge?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.