Između radikala i „demokratskih talibana“ (A.V. vs „Danas“ & „dvug iz vojske“ 1)

Počinjem sa zebnjovitom primisli da ovih nekoliko tekstova čitatelju ne zaliče na one što se hvastaju da su „bili dobri sa Đinđićem“, a ja, siroma, spadoh na AV. Ali, osećam potrebu da neke utiske/zapažanja ipak pribeležim, kad me već Draža zavetovao da pišem ova prisećanja.

Odnos ovog lista prema uopšte radikalima, koji su se presvukli u SNS, ima dve faze. Prva je bila kad je V.Š. bio Slobin „omiljeni opozocionar“, stoga i koalicionar, kad su nas mučili zabranom zbog „državoneprijateljstva“ po pominjanoj Uredbi i potom po V.Š-zakonu drakonskim kaznama. Tad smo se borili oštrim saopštenjima kolegijuma, uzbunama javnosti, ofanzivnom galamom i odbranom uoči i na samim suđenjima. Ta odbrana profesionalnog žurnalizma imala je i jake političke note – odbranu samih postulata demokratije.

Druga faza, dobrim delom koincidira sa Panovićevim glavnourednikovanjem, ali i početkom dominacije SNS-vlasti u dotad neviđenim modifikacijama. Koje se sad s pravom porede ne samo sa našim devedsetim, već i sa nemačkim tridesetim.

Tada je list znatno proširio, a bogami u autorskim i ličnim stavovima, naročito, i produbio dijaloški spektar do mere da je doživljavao (naravno, i objavljivao ih) i oštre kritike i „s ove strane“ demokratskog spektra. Što je baš Panović, po meni odlično, formulisao tezom o „demokratskim talibanima“.

Zvao je jednom, nisam tad radio u „Danasu“- mene, kao svog „učitelja“, kako je govorio, na kafu, a sebe na pivo – ne otkrivajući mi da je „viđen za glodura“. Imali smo dubinski razgovor o „ideologiji“ i konceptu lista. Potom, čim je izabran, s(r)eli smo (se) još jednom. Imao je ideju da od ponedeljka do petka svaki dan ima po jednog kolumnistu, sa kraćom kolumnom, računajući i moju, pa da usaglasimo ko bi još mogao. A nedostajale su mu – i najmanje dve kolumnistice. Predložio sam neka imena, a na dva je reagovao otprilike – „joj, nemoj njih, one su demokratski talibani“. Tri znaka mog čuđenja!?!?!? Pa one bi prekinule saradnju samo ako bi se na istoj ili susednoj strani pojavio nečiji tekst s kojim se ne slažu, odgovorio je! (A to se, ne znam pre ili posle, desilo – Zoran Živković je otkazao svoju kolumnu utorkom, odmah nakon što je objavljen moj kritički osvrt na nju!)

Generalno, odnos „Danasa“ i Vučića, bez obzira u kojoj se alotropskoj modifikaciji na vrhu vlasti trenutno nalazio, po meni je definisan u onom periodu kad je posetio redakciju, valjda kao PRVI potpredsednik Vlade. (Nemam u dokumentaciji, veštačka inteligencija ne zna, ali i danas ne menjam svoj stav!) Normalno je za demokratski i dijaloški list da ga pozove i objavi vest sa slikom. Ali, i intervju u kome se nije se servilno postavio prema gostu, već ga je ofanzivno propitivala (i tad „prpošna“) Ruža Ćirković.

A šlag na tortu, sa jagodom navrh šlaga, bilo je sledeće. Tih dana pa i u tom broju, išao je feljton iz Grujine knjige „Danas NJIMA uprkos“ i baš sa delom u kome je Gruja neštedimice „krpio“ Vučićevu cenzuru 1999.
A već je na/dolazilo vreme kada bi najveći broj tadašnjih bgd-redakcija novina, da je (nezamislivo!) i imao takav feljton, tog dana nastavak u najmanju ruku preskočio. Ova tri reda su mi šlagvort za sledeći broj gde ću beležiti štošta o Vučićevom „zazoru“ od „Danasa“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.