„Jedini racionalan prostor za okupljanje proevropskih snaga“: Šta nam donosi osnivanje Platforme za evropsku Srbiju?

Dogovor su sa EPuS postigle stranka Srbija centar (SRCE) Zdravka Ponoša, Pokret slobodnih građana Pavla Grbovića, Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa i građanski pokret Solidarnost Gorana Ješića.

Na ovom sastanku dogovoren su principi na kojima se bazira dalja saradnja proevropskih stranaka, organizacija i pokreta. Principi su podeljeni u tri kategorije – programsko i političko opredeljenje za EU, prihvatanje evropskih politika i standarda i saradnja i komunikacija sa Unijom.

Pojedini kritičari ukazuju da bi na ovaj način opozicija mogla da odmogne studentskoj listi, međutim predstavnici pro-EU opozicije tvrde suprotno ističući da je postojanje jasne proevropske opcije na narednim izborima neophodno za pobedu aktuelnog režima.

Kako je to objasnila i Marinika Tepić  (SSP) tokom gostovanja u Utisku nedelje, oni smatraju da je jasna proevropska opcija na narednim izborima nešto što i građani sami traže. Oni smatraju da njihovo učešće na izborima ne može naškoditi studentskoj listi. Tepić je u emisiji objasnila da i uslučaju da proEU opozicija ne pređe cenzus, ukoliko studenti stvarno imaju veću podršku od vladajuće stranke, glasovi opozicije, po Dontovoj formuli prema kojoj se raspoređuju mandati, svakako će svoje glasove proslediti studentima.

Konsolidacija dela proevropske opozicije u ujedinjeni front pre izbora otvorila je ozbiljnu debatu o tome da li se na ovaj način umanjuje referendumska atmosfera koju mnogi očekuju. Tepić je rekla da je dilemma studenti ili opozicija zapravo veštačka, dok druga strana smatra da je neophodno podržati studente i da to mora da učini i opozicija. Potpredsednica SSP je istakla da je i referendumska atmosfera nerealan scenario upozorivši da će SNS obezbediti fantomske i satelitske stranke koje će svakako učestvovati u izbornoj trci.

Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, smatra da je osnivanje „Platforme za evropsku Srbiju“ pre početak nego kraj priče o ujedinjenju proevropskih snaga u Srbiji.

“Naravno, ne može se u potpunosti isključiti ni mogućnost da, iz različitih razloga, na tome i ostane, ali sam ipak skloniji pomisli da je pre reč o prvom, a ne završnom koraku u procesu ukrupnjavanja na proevropskom delu političkog spektra pred buduće parlamentarne izbore. A da li će stvar ići u jednom ili drugom pravcu zavisiće verovatno najviše od daljih razgovora i razvoja odnosa između Đilasovog SSP i NPS Mikija Aleksića”, poručuje Vukadinović, napominjući da logika trenutnih političkih procesa u Srbiji sugeriše što veće ukrupnjavanje.

Politikolog Nikola Parun kaže za Danas da je Platforma za evropsku Srbiju, ne samo poželjan, nego i jedini racionalan prostor za okupljanje partija i snaga koje sebe smatraju proevropskim.

“Njima fali energija, više nisu jedini izbor za ljude koji su protiv Vučića i to je jedino što je dovoljno distinktivno u odnosu na blokadnu priču. Većina proevropski nastrojenih ljudi glasaće za listu koju podrže studenti u blokadi – ne zato što će evropski pravac biti važan deo studentskog narativa, već uprkos tome što neće”, objašnjava.

On ističe, međutim, da postoji deo opozicionih glasača, pre svega sredovečnih i starijih, koji se jasno sećaju devedesetih i važno im je da srpska EU priča bude takođe jasno predstavljena i zastupljena.

“Koliki je taj deo, videćemo, po mojoj slobodnoj proceni, u pitanju je minimum trećina birača koalicije SPN do koje takva koalicija može da dođe. Da li će i doći, zavisiće od nje same i daje li utisak odlučnosti ili preživljavanja”, zaključuje Parun.

Beširi: Važno je da ne upadnemo u zamku

„Kada govorimo o Platformi za evropsku Srbiju, mislim da je važno da ne upadnemo u zamku da svaku političku inicijativu posmatramo isključivo kroz pitanje ujedinjenja opozicije. To jeste važno, ali je mnogo važnije da građani konačno dobiju jasnu političku ponudu i vrednosnu razliku.

Realno je očekivati da na narednim izborima postoje najmanje četiri političke kolone. Prvu će činiti vlast i njeni sateliti, odnosno politika koju pogrdno zovemo ćaci, ali je zapravo mrziteljska radikalska politika koja je dominantno prisutna više od jednog veka. Drugu će predstavljati studentski pokret i građani okupljeni oko zahteva za odgovornost, institucije i pravdu. Treću će činiti različite grupacije krajnje desnice, četvrta kolona trebalo bi da bude jasno profilisana proevropska i reformska politička opcija“, kaže za Danas Naim Leo Beširi, direktor Instituta za Evropske poslove.

Upravo zbog toga ne mislim da je pitanje da li će se svi proevropski akteri okupiti pod jednom organizacijom. Mnogo je važnije da postoji snažan politički blok koji će bez kalkulacija zastupati evropski put Srbije, demokratske institucije, vladavinu prava, tržišnu ekonomiju, regionalnu saradnju i usklađivanje spoljne politike sa Evropskom unijom, dodaje.

„Platformu za evropsku Srbiju vidim pre svega kao pokušaj da se artikuliše politička ponuda za građane koji veruju da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji, a ne kao konačno rešenje za sve probleme opozicione scene. Tim pre što je vlast godinama uspešno širila narativ da su proevropska opozicija, organizacije civilnog društva, nezavisni intelektualci i aktivisti navodno deo problema, a ne deo rešenja. Nažalost, deo studentskog pokreta je prihvatio takav okvir i danas, često nesvesno, učestvuje u reprodukovanju iste propagande ograđujući se od progresivnih političkih snaga, učenih i slobodnih ljudi i organizacija koje se već decenijama bore za demokratsku, evropsku i otvorenu Srbiju“, navodi Beširi.

Podsećamo, proevropska opozicija inicijalno je postigla dogogvor u okviru pet stranaka – Narodni pokret Srbija (NPS), Pokret slobodnih građana (PSG), stranka Srbija centar (SRCE), Stranka slobode i pravde (SSP) i Zeleno-levi front (ZLF).

Dogovor su postigli, „imajući u vidu već ostvarene rezultate koordinacije proevropskih aktera u odnosima sa EU, njihovu rastuću prisutnost i vidiljivost u institucijama EU, kao i već ostvarene značajne rezultate u plasiranju istinitih informacija o događanjima u Srbiji na nivo EU“.

U međuvremenu, Zeleno-levi front doneo je odluku da će na narednim izborima podrzati studenti, bilo da izbori budu održani na leto ili na jesen. Narodni pokret Srbije je takođe izostao tokom formiranja Platforme za evropsku Srbiju, a spekuliše se na društvenim mrežama da bi na naredne izbore NPS mogao da izađe u koaliciji sa Novim licem Srbije (NLS) i listom doktora Dragana Milića iz Niša.