Javna pohvala našem vođi

U ove aktivnosti spada davanje plaćenih intervjua podkastima i medijskim kućama koje rado primaju novac od propalih političara. Vidimo da ovaj deo plana funkcioniše, jer se Sisolini više puta pojavio na Foks njuzu, a govorio je i u emisijama, čiji su voditelji posle dugo povraćali i brisali suze Sisolinijevim novcem.

Osim toga, predviđeno je da Sisolini plati bilborde sa svojim likom, te snažnom porukom koja će odjeknuti neposrednom okolinom biborda. Nakon bilborda, prema planu onih koji su ubeđeni da se svaki ugled može povratiti, predviđeno je da poznati pisci širom sveta pišu skupo plaćene hvalospeve Sisoliniju. Ovde je zapelo jer smo dobili informaciju da su pisci sumnjičavi prema ovakvoj tezgi, smatrajući da im može uništiti karijeru.

Ima, ipak, jedan pisac koji će rado napisati hvalospev ovom gospodinu, u potpunosti bez naknade. Taj pisac sam ja, a ovo je taj tekst. Dugo sam se opirao činjenici da će nas jedan stvor poput Sisolinija, voljom stranaca, zajahati i postati apsolutni gospodar Srbije. Nije moguće, vrištao sam u kolima davne 2005, kada me je jedan dobro obavešteni gospodin informisao o Sisoliniju kao našoj sudbini. Crna je to sudbina, urlikao sam, čupajući sebi kosu.

Onda se, sedam godina kasnije, ova strašna kletva obistinila i neman, koja tada još uvek nije bila poznata kao Sisolini, postala je gospodar ove šake jada. Kad god sam sebi, tokom 2012, 2013, 2014. i tako tih godina, govorio da je to samo ružan san i da treba pisati o nečemu drugom, nikako o sramotnom srpskom vođi i njegovoj bandi. Ne zaslužuju oni da budu ovekovečeni u literaturi, govorio sam sebi, ali oni ostadoše, bogami, na vlasti, a osim njih ne ostade ništa drugo.

Šta da se radi. Priznao sam sebi da je realnost takva da se o Sisoliniju ipak mora pisati. Napisao sam roman u kojima se lik izmaštan po Sisoliniju pojavljuje kao epizoda, ali ono gde se videlo kolika mi je zapravo inspiracija jesu ove kolumne. Kad god ustanem ujutru bez ideje o čemu pisati, eto njega. Pojavi se u obliku gospodina Nenormalnog, gospodina Najnormalnijeg, Ludog Žvaleka ili već tako nekog lika i kolumna je napisana.

Na sličan način to se desilo i sa ovim tekstom. Nekada nije bilo tako. Nekada sam pisao kolumne o svemu, a sad gotovo isključivo o njemu. Sisolini može u bilo kom trenutku da mi se zahvali na pažnji koju sam mu poklonio, kao i na tekstovima u kojima je ovekovečen na jedan fenomenalan način. A ja se ovom prlikom zahvaljujem njemu, uz opasku da sam odavno spreman da pređem i na neku drugu temu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.