Ukoliko Vučić podnese ostavku, Ana Brnabić bi postala osoba sa tri najvažnije funkcije u Srbiji

* Ko je sve bio vršilac dužnosti predsednika Srbije?

Prva žena koja se našla na čelu Srbije u njenoj istoriji bila je nekadašnja predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić. Ona je funkciju vršioca dužnosti predsednika obavljala od 29. decembra 2002. godine do 4. februara 2004. i to nakon što je tadašnjem predsedniku, socijalisti, Milanu Milutinoviću istekao mandat. Kao v.d predsednica Republike, nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, proglasila je vanredno stanje i pokrenula akciju Sablja u kojoj je uhapšeno više od 11.000 osoba.

Druga žena koja je obavljala funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike Srbije bila je socijalistkinja Slavica Đukić Dejanović. Ona je na toj funkciji bila znatno kraće, od 5. aprila do 31. maja 2012. godine.

Na ovu dužnost stupila je po sili zakona sa pozicije predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, nakon što je tadašnji predsednik Boris Tadić podneo ostavku kako bi bili raspisani i vanredni predsednički izbori.

„Može to i malo brže“: Reakcije na najavu Vučića da nosi knjige iz Predsedništva, podnosi ostavku

* Brnabić bi na kratko mogla da postane i vrhovni komandant

Po sličnom scenariju, odnosno zakonu i aktuelna predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić mogla bi na kratko da zasedne u predsedničku stolicu na Andrićevom vencu. Ali, Brnabićeva bi na taj način zaokružila sve tri najvažnije funkcije u državi. U biografiju bi mogla da upiše da je bila premijerka, predsednica najvišeg zakonodavnog doma – Narodne skupštine, i kao i v. d, i predsednica Srbije.

Doduše, na ovoj poslednjoj funkciji mogla bi da se zadrži najduže tri meseca, bar tako kaže Zakon o predsedniku Srbije.

* Šta su nadležnosti vršioca dužnosti predsednika?

Prema članu 17 tog zakona Brnabićeva bi, u slučaju da Vučić podnese ostavku pre isteka mandata, Srbiju zastupala u zemlji i inostranstvu.

Primala bi opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika. Mogla bi na kratko da postane i vrhovni komandant vojske, odnosno mogla bi da obavlja nadležnosti u oblasti odbrane Republike Srbije i da komanduje Vojskom Srbije i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom.

Mogla bi da raspiše i izbore za Narodnu skupštinu i da predloži Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade. A zakon kaže i da predsednik Narodne skupštine koji zamenjuje predsednika Republike dužan je da raspusti Narodnu skupštinu u svim slučajevima u kojima je to ustavna dužnost predsednika Republike.

Dalje, zakon nalaže i da bi novi izbori za predsednika morali da budu raspisani u roku od 90 dana od podnošenja ostavke predsednika. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može da protekne manje od 30, ni više od 60 dana.

* Na raspolaganju tri opcije – predsednički i parlamentarni izbori, ili samo rekonstrukcija

Vučić je najavio da razmišlja da podnese ostavku na mesto predsednika države i da intenzino razmišlja o premijerskoj poziciji, ali je nepoznanica da li to znači da bi u tom slučaju predsednički i parlamentarni izbori bili spojeni ili razdvojeni i da li bi do premijerske pozicije možda stigao preko rekonstrukcije vlade.

Prema prvoj mogućoj opciji, ukoliko bi predsednik skratio svoj mandat, moglo bi da se dogodi i da na obrazloženi predlog Vlade bude raspušten parlament Srbije. Predsednički i parlamentarni izbori mogli bi tada da se održe istog dana.

U ovoj varijanti parlamentarni izbori bi morali da budu održani najranije u roku od 45 dana, a predsednički od momenta kad se raspišu za 30 do 60 dana. To znači da ima dovoljno vremena da se tempira da i jedni i drugi izbori budu održani istog dana.

Druga opcija je rekonstrukcija Vlade. U tom slučaju bi u Skupštini moralo da se izglasa nepoverenje Vladi, ili da premijer Đuro Macut podnese ostavku. U ovom slučaju bi Ana Brnabić kao predsednica Skupštine mogla da poveri Aleksandru Vučiću mandat za sastav nove Vlade.

Potom bi uslediio period od mesec dana u okviru kog vladajuća većina može da izabere novu Vladu. U slučaju da se to ne desi bili bi raspisani vanredni parlamentarni izbori koji moraju da budu održani u roku od 45 do 60 dana od tog datuma. Ukoliko bi se vladajuća većina opredelila za ovu varijantu, bili bi održani samo predsednički izbori.

Naravno, postoji i opcija samo raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Naprednjaci se ne izjašnjavaju kom scenariju će se prikloniti, ali ni ne kriju da Vučića u svim varijantama vide ponovo u Nemanjinoj 11.

*Agitacija za njegovu premijersku kandidaturu već je počela

„Ako pobedi SNS i naša koalicija mi ćemo kandidovati Vučića za premijera. Ako građani odluče da je ova politika najbolja za Srbiju, nama je prirodan izbor da je Aleksandar Vučić predsednik Vlade. Doživeo sam juče da on razmišlja o tome“, objasnio je na jednoj prorežimskoj televiziji Miloš Vućević, predsednik Srpske napredne stranke.

Tako eksplicitan nije bio u slučaju mogućeg kandidata za novog predsednika Srbije.

„Što bismo mi nekoga unapred napravili metom. Kad bude došlo vreme mi ćemo reći ko je kandidat za predsednika. Mora da bude dobar čovek, građanin, patriota i neko ko uliva poverenje građanima. Eto, to je foto robot“, objasnio je predsednik SNS.