„Može to i malo brže“: Reakcije na najavu Vučića da nosi knjige iz Predsedništva, podnosi ostavku

Sad je rekao da uveliko pakuje knjige i da se sprema da da ostavku na mesto predsednika Srbije za tri do četiri meseca, kao i da već pakuje knjige iz kancelarije na Andrićevom vencu, ograđenom ljudima sumnjih biografija više od godinu i nešto dana, kako bi ga navodno štitili od pobunjenog dela naroda.

Rekao je i da svakog dana o sebi razmišlja kao o premijeru Srbije.

Neminovnost i izbora predstavlja kao slobodnu volju, predstavlja se neko ko sedi u Predsedništvu i čita knjige, mogao bi malo brže da se iseli uz zgrade Predsedništva, podnosi i ostavku zbog takozvanog ubistva na Senjaku…, tako postavljaju pitanja i konstatuju sagovornici Danasa.

„Predsedniku se ne sviđa situacija u kojoj mu se po kabinetu muvaju nepoznati građani, rešeni da ga isele za dan“

– Kada čovek koji je između ostalog izjavio da u Americi svakih deset sekundi gine po jedan perač prozora, najavi da je podnošenje njegove ostavke, a samim tim i raspisivanje vanrednih izbora, u korelaciji sa brzinom iznošenja knjiga iz njegovog kabineta, čovek mora da se zapita koliki je to posao. Ako je, prema njegovim rečima za svojih 14 godina mandata, unosio u svoj kabinet na svakih tri dana po jednu knjigu, i time u predsedništvu formirao ozbiljnu biblioteku od 1.700 naslova, pretpostavljam da mu je za to bilo potrebno da ugradi u zidove kabineta preko 50 metara polica – kaže za Danas advokat Siniša Nikolić, šef kabineta ubijenog premijera Zorana Đinđića.

E sad, zaista je ozbiljan posao isprazniti tolike police, i ako iz kabineta uspe da iznese svakog dana po 14 knjiga, verovatno je za očekivati tu dugo najavljenu ostavku za četiri meseca, dodaje.

– Moglo bi to i brže, jer sigurno ima veliki broj građana koji bi mu pomogao u tom iseljavanju, ali se predsedniku verovatno ne sviđa situacija u kojoj mu se po kabinetu muvaju nepoznati građani, rešeni da ga isele za dan. Ne daj bože mlađarija. U tom slučaju mogao bi zamoliti one dobre, mišićave momke iz logora ispod prozora Predsedništva, da se prihvate tog nezahvalnog posla iznošenja literature, čiji po svemu sudeći nisu obožavaoci, te bi se Predsednik mogao mnogo brže uhvatiti pera i ispisati tih nekoliko reči koje će ga osloboditi dalje obaveze vodjenja brige o svemu i svačemu – ističe naš sagovornik.

Do tada, napominje, čekamo neka nova istraživanja, popunjavanje biračkog spiska novopečenim državljanima i promene uredjivačkih timova, ovih nekoliko preostalih nezavisnih medija. „A ima vremena do maja 2027. za nove najave, obećanja i pretnje“, zaključuje.

„Kombinacija tragedije i farse“

Sociolog Ivan Živkov kaže za Danas da Vučić svakako mora da se pakuje iz Predsedništva jer je ušao u poslednju godinu svog poslednjeg mandata. Način na koji to saopštava javnosti, smatra, pokušaj je da pravnu neminovnost predstavi kao svoju odluku i deo je režimske propagande koja ga predstavlja kao vladara koji, mada je kao od boga dat, poštuje i ovozemaljske propise jer je milostiv i dobronameran.

– Izvesno je da još uvek kalkuliše da li da na mesto premijera pređe sa ili bez parlamentarnih izbora. Prvi scenario je raspuštanje skupštine usred leta i održavanje parlamentarnih izbora početkom ili sredinom septembra. Vučić priželjkuje da za premijersku funkciju dobije izborni legitimitet i pun četvorogodišnji mandat, i za taj scenario će se opredeliti ako se narednih nedelja uveri da za protivnika neće imati jedinstven i dobro organizovan opozicioni front, nego međusobno posvađane aktere, kao i da će glasanje moći da organizuje pod dosadašnjim uslovima, uz mahinacije zbog kojih neće biti izopšten iz međunarodne zajednice. Uličnih demonstracija zbog takvih „izbora“ se nakon 15. marta prošle godine ne pribojava, jer je dobio potvrdu da su mu bezbednosni i pravosudni aparati apsolutno pokorni, a da građani koji demonstriraju nisu skloni revolucionarnim metodama borbe – napominje sagovornik Danasa.

Drugi scenario je prelazak na mesto predsednika Vlade bez parlamentarnih izbora i ostanak na toj funkciji najmanje do marta 2028. godine, do isteka mandata aktuelnog saziva Narodne skupštine, kaže.

– U tom slučaju bi nakon Vučićevog preseljenja knjiga s Andrićevog venca u Nemanjinu bili održani samo predsednički izbori. Režimska kalkulacija je da u najgorem slučaju, a to bi bila pobeda opozicionog kandidata, zbog toga što ima sve druge poluge moći, takvog predsednika može da drži u izolaciji kao protokolarnu i „nenadležnu instituciju“. Ipak, ne treba biti naivan pa poverovati da neće svim silama pokušati da zadrži i tu poziciju pod kontrolom, kao što ju je Milošević zadržao 1997. godine kada je morao da je napusti. Miloševiću su tada pomogli podela opozicione kolicije Zajedno i lažni opozicionar Šešelj. U slučaju ponavljanja tog istorijsko-političkog obrasca, radilo bi se o kombinaciji tragedije i farse – zaključuje Ivan Živkov.

„Siguran sam da je korpus knjiga koje je Vučić u životu pročitao veoma skroman“

Nedim Sejdinović, novinar Vremena, postavlja pitanje da li iko može zamisliti Vučića kako sedi u Predsedništvu i čita knjige?

– Zapravo, siguran sam da je korpus knjiga koje je u životu pročitao veoma skroman, jedino što možda iščitava sa olovkom u ruci jesu propagandističko-gebelsovski uraci, o čemu je govorio i njegov politički, ratni i etički otac Vojislav Šešelj. Vučić, kako je poznato, ne ide ni u pozorište, a bogami nije čitao ni stripove, kako smo doznali iz njegove izjave o Taličnom Tomu – kaže Sejdinović.

Velika je naša tragedija što se na vrhu države nalazi ne samo oblaporan čovek sa lošim namerama, već i čovek bez duha, isprazna ljuštura koja na spomen reči „kultura“ i „obrazovanje“ – jedino zna da izvadi pištolj, kaže on.

– On je bio i ostao huligan koje je splet za njega srećnih, a za Srbiju nesrećnih okolnosti – doveo u sadašnju poziciju. Mogu zamisliti da je gledao serijal „Kum“, romantizovanu priču o kriminalcima, i da je ufiksao da je nekakav srpski Vito Korleone. To je njegov najviši kulturni domet, dok se Marlon Brando okreće u grobu. Pitanje je da li je počeo da pakuje i svoju garderobu iz „fundusa“ predsedništva. Koliko god bili veliki garderoberi u njegovoj hacijendi, u njih teško da bi mogli da stanu svi odevni artikli koje smo poslednjih godina videli na njemu. Možda je deo zaista prebacio u predsedništvo. S obzirom da voli isključivo najskuplje stvari, dukseve od hiljadu i nešto evro, patike koje koštaju kao dve plate lekara specijaliste ili farmerke koje sebi ne može da priušti ni Čarls III – definitivno se ogroman kapital nalazi u tom „fundusu“, i valjalo bi ga smestiti na drugo mesto. Verovatno u Nemanjinu ulicu – ističe Nedim Sejdinović.

A možda se organizuje i neka aukcija prodaje njegove garderobe, zaključuje, „a novac koji bude skupljen bude uplaćen u humanitarne svrhe. Mnogo bi se gladnih usta od toga moglo nahraniti“.

„Senjak dovoljan razlog da padne Vlada“

– Vučić po ko zna koji put najavljuje izbore. Ovoga puta i ostavku. Prvo što mi pada na pamet je ostavka zbog ubistva na Senjaku, posle obračuna unutar koalicije države i kriminalaca. U obračunu je učestvovao i načelnik beogradske policije i nekadašnji savetnik Aleksandra Vučića što je dovoljan razlog da Vučić podnese ostavku i da padne Vlada. U normalnim demokratskim državama to bi bilo tako. Umesto toga predsednik javnim nastupima usmerava tok istrage, vrši pritisak na tužilaštvo i policiju i daje smernice za sudiju koji se bude bavio tim slučajem – kaže za Danas politikolog Zoran Lutovac.

Vučić je odavno izgubio legitimitet kršenjem Ustava i zakona, rasprodajom nacionalnih resursa i zastupanjem interesa drugih zemalja u Srbiji, umesto interesa Srbije, dodaje.

– Trebalo je da podnese ostavku i mnogo puta pre toga, a naročito posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu kada je pokušao svim silama da spreči sprovođenje krivične i političke odgovornosti. Vučić je odavno nedostojan vršenja funkcije na koju je izabran i to bi trebalo da bude razlog njegove ostavke, a ne bilo kakva kalkulacija o tome kada bi najviše odgovaralo da bude izbora i da li da budu održani zajedno ili odvojeno predsednički i parlamentarni – zaključuje Zoran Lutovac.