Na koliko glasova može da računa najavljena koalicija oko SSP?

Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute, kao i Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića, uhvatili su vazduh i saopštili da je još rano da bi se tako jasno izjasnili.

Takozvane proevropske stranke koje su odlučile da na izbore izađu smatraju da izvesno prelaze cenzus i da mogu da doprinesu padu vlasti. Međutim, „svežih“ istražavanja nema, bar ne javnih, koji takvo predviđanje mogu da potvrde, a ni te stranke ih ne objavljuju, iako tvrde da ih poseduju.

Problem može da nastane, smatraju sagovrnici Danasa, ako se ispostavi da se te proevropske stranke, koje žele na izbore i ne veruju u referendumsku atmosferu, kao odgovarajuću aktuelnom političkom trenutku, dodatno podele oko ideologije, što se nazire, te umesto strogog proevropskog kursa, neke od njih, poput Narodnog pokreta Srbije, zauzmu „centar“.

„Koji je jedini siguran put da te stranke uđu u parlament?“

Imamo retka istraživanja javnog mnjenja koja su objavljivana od prošle godine kada je studentski pokret odlučio da će ići na izbore, i koja su uključivala i opozicione liste kao da prelaze cenzus. Doduše, sa jednocifrenim rezultatom, jednocifrenim rejtingom, ali svakako iznad tri odsto. Međutim, to su, dakle, istraživanja koja su računala na jednu listu i gde verovatno ispitanici su smatrali da će to biti jedinstvena lista čitave proevropske parlamentarne opozicije – kaže za Danas Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike.

Mi sad znamo da, naravno, Demokratska stranka neće učestvovati na izborima nego da će podržati studentsku listu. I, takođe, najverovatnije da Zeleno-levi front, neće učestvovati na izborima i da će takođe podržati studente, kaže.

– Čak i bez te dve stranke, ako bi se preostale stranke, udružile u zajedničku listu, i ako bi imale iole kompaktnu kampanju, ja verujem, to je sad moja procena, da bi oni svakako prešli cenzus. Opet, isto bi bio jednocifreni rezultat, ali, ne bi imali problema da cenzus preskoče. Kad kažem kompaktna kampanja, to napominjem zato što smo slušali u javnosti, u poslednje vreme, rasprave na liniji Stranke slobode pravde i Narodnog pokreta Srbije kakav treba da bude karakter te liste. Da li će ona biti tvrdo i čisto proevropska ili opet neka vrsta catch-all liste, odnosno liste koja je bliža političkom centru. Tako da, ukoliko ne bi postojala neka zajednička koncepcija kakva ta lista treba da bude, onda bi bilo teško voditi kampanju i onda bi i takvoj listi, cenzus bio ugrožen – ističe Ivković.

Međutim, kaže dalje: „Može se desi da to ne bude zajednička lista preostalih proevropskih opozicionih stranaka koje žele da učestvuju na izborima, i ako se desi da ili još dodatnih nekoliko stranaka odluči da ne učestvuje na izborima i podrži studente, ili ukoliko se desi da bude više od jedne liste, odnosno, na primer, ovaj, na osnovu sad i nekih, slika na društvenim mrežama koje okačio Miroslav Aleksić i tako dalje, se spekuliše da bi možda moglo da se desi da bude jedna lista oko Stranke slobode i pravde, a druga lista oko, naravno, Narodnog pokreta Srbije”.

– Ukoliko bi se to desilo, onda bi već cenzus bio doveden u pitanje, bilo za tu jednu listu koja je preostala nakon što su još dodatne partije odlučile da ne učestvuju, ili za obe liste koje su nastale na taj način što nije uspela da se formira zajednička lista proevropske opozicije. Moguće je da, kada bi se radila istraživanja i kada bi se u njima pomenule čak i dve liste proevropske opozicije, na primer, eto, u hipotetičkom scenariju, jedna ova oko Stranke slobode i pravde i druga oko, naravno, Narodnog pokreta Srbije, moguće je da bi i te dve liste bile pojedinačno oko cenzusa, blizu cenzusa, možda čak i iznad cenzusa – objašnjava sagovornik Danasa.

Ali, kaže, tu bi trebalo onda uvesti faktor dinamike predizborne kampanje.

– Može početna pozicija da bude, na primer, četiri i po odsto ili tri do četiri odsto, ili koliko god… Ovo su sve hipotetičke brojke, ali onda u toku kampanje može da se otvori pitanje da li je glas za tu listu siguran glas, da li će sigurno preći cenzus i koja je razlika između te liste i studentske liste. Osim toga, možemo da pretpostavimo da će kampanja studentske liste prosto biti dominantna na opozicionom bloku i da će kampanje drugih lista teško doći do izražaja, a osim toga će biti opterećene tim pitanjem, da li je glas za njih važan glas – napominje Aleksandar Ivković.

Tako da može da se desi da sa početne pozicije koja prelazi cenzus u toku kampanje lista jedna ili lista dve proevropske opozicije padnu ispod cenzusa, što bi, naravno, bio vrlo nepovoljan scenario po čitavu opozicionu javnost, jer bi to dovelo do rasipanja glasova i ugrozilo bi šanse da se smeni vlast na izborima, kaže.

Kako dodaje, taj rizik bi postojao ukoliko bi bio bilo kakav drugi scenario na strani proevropskih opozicionih stranaka osim da preostale stranke koje su odlučile da izađu na izbore nastupaju zajedno i imaju zajedničku koncepciju šta ta lista treba da predstavlja.

– Dakle, to je jedini siguran put da te stranke pređu cenzus i uđu u parlament. Ukoliko se desi dese dodatne podele ili ukoliko još stranaka odustane od izborne trke u korist studentske liste, onda će cenzus biti doveden u pitanje za sve te aktere – navodi Aleksandar Ivković.

„Ogromna većina opoziciono orijentisanih birača glasaće za studentsku listu“

Prema rečima Bojana Pajtića, profesora Pravnog fakulteta u Novom Sadu, odgovor na ova pitanja bi najbolje dalo neko istraživanje javnog mnjenja.

– Ogromna većina opozicioni orijentisanih birača glasaće za studentsku listu. Nekoliko parlamentarnih partija im je, takođe dalo podršku. Mislim da je važno da stranke koje žele da izađu na izbore ipak tu nameru iznose da određenom rezervom i da se ne osoanjaju na instinkt, već na više uporednih dubinskih istraživanja javnog mnjenja. Bilo bi tragično da opozicione stranje izađu, ne prođu cenzus, npr, dobiju 2,9 odsto a uspostavi se da je studentskoj listi za pobedu trebao jedan ili dva procenta ili, čak, nekoliko promila. Podsetimo se samo da je 2016. Vučić pokušao da pokrade listu desne opozicije tvrdeći da im nedostaje jedan glas do cenzusa. Dakle, da parafraziram Njegoša: “u pamet se, braćo Crnogorci”, svaki glas je zlatan – zaključuje Bojan Pajtić.

„Deo te podrške je da se političari, koji su omraženi u javnosti, sklone iz prvih redova borbe“

Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, kaže za Danas da je vrlo teško govoriti u ovom trenutku o rezultatu na izborima za koje se ne zna kada će biti niti da li će biti spojeni sa predsedničkim.

– Odluka svake stranke, pa i SSP-a da izađe na izbore je potpuno legitimna i treba izbegavati oštre reči koje se čuju u delu javnosti o izdaji, kolaboracionizmu i slično. Radikalska retorika neće nas spasti od radikalske politike, mada jeste zatrovala javni prostor i povremeno je koriste i ljudi od kojih to ne bismo očekivali. Ako gledamo kako stvari stoje u ovom trenutku – ja ne vidim nekog posebnog političkog prostora za koaliciju koju bi činile SSP i SRCE – smatra on.

Mislim da u obe ove stranke ima vrlo vrednih ljudi koji mogu da doprinesu pobedi nad autokratijom, dodaje.

– To se, po mom sudu, radi podrškom opciji koja je pokazala da je prva od 2012. koja može da obnovi demokratiju u Srbiji – studentskoj listi. Deo te podrške je i da se političari, koji su iz objektivnih ili subjektivnih razloga omraženi u javnosti, sklone iz prvih redova borbe. Nakon pada režima, čekaju nas odmah zatim lokalni i pokrajinski izbori, vrlo verovatno i novi parlamentarni, pod slobodnijim uslovima, gde će svaka stranka i svaki lider moći da provere svoju pravu težinu u biračkom telu. Ovo nisu ti izbori – ovde se radi o otklanjanju prepreke da uopšte imamo parlamentarni život u Srbiji. Voleo bih da svi daju doprinos tom poslu podrškom studentskoj listi, ali, kao što sam rekao, svako ima pravo da bira svoj put i nije zbog toga ništa manji protivnik Vučiću niti je „izdao“ zajedničku borbu – zaključuje Dragan Popović.