Foto promo Atelje 212„Delatnost“ crveno-crne koalicije iz devedesetih, (SPS, SRS i JUL), koju njeni najeksponiraniji predstavnici danas sporovode kao vlast (Vučić, Ivica Dačić, Maja Gojković, Toma Nikolić…), nije se zaustavila samo na uvođenju Šešelja, četničkog vojvode i osuđivanog ratnog zločinca u javni i politički život, na teroru nad demokratskom opozicijom, nezavisnim medijima, na prebijanju i hapšenju studenata u protestu i građana koji im daju podršku, nego se u ove dve godine surovo prelila i na celu kulturu.
Posle skandaloznog imenovanja Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu juna prošle godine, filmskog reditelja čija je profesionalna biografija gotovo prazna, ali koji se devedesetih „proslavio“ na ratištima kao saradnik šešeljevaca, osnivač i ratni komandant paravojne formacije „Beli orlovi“, sada je na red za udar „crveno-crne čizme“ došlo i pozorište Atelje 212.
Za novog v.d. direktora ugledne i u nizu decenija najavangardnije pozorišne kuće u Srbiji, nekadašnjoj Jugoslaviji i ovom delu Evrope, pre četiri dana imenovan je reditelj Ljubiša Ristić, koji se takođe „proslavio“ devedesetih – bio je predsednik Jugoslovenske levice, stranke Mirjane Marković, njen bliski saradnik i poverenik, čak i kada je dvehiljaditih bila optužena da su pod njenim „patronatom“ organizovane likvidacije političkih neprijatelja, kao što je bilo i ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, osnivača i vlasnika Dnevnog telegrafa. Zahvaljujući ovoj vlasti, posle više od dve decenije sudskog postupka i dalje nema „pravosudno utvrđenih i osuđenih nalogodavaca ni izvršilaca ovog ubistva“.
Ristić je u svim ovim događajima čvrsto stajao uz svoju partijsku drugaricu sa cvetom u kosi, suprugu Slobodana Miloševića, a ostao je upamćen i kada je u njeno ime (ona je tada bila u Indiji), bio na sahrani Zorana Todorovića Kundaka, funkcionera JUL-a koji je postao vlasnik „Beopetrola“, koga su 1997. na ulici likvidirali.
Tragedija LJubiše Ristića utoliko je veća što je on sredinom sedamdesetih, osnivanjem trupe KPGT – Kazalište, Pozorište, Gledališče, Teatar, stvorio predstave od kojih su neke ušle u ovdašnje antologije, a onda je usledila njegova kreativna kriza. Tako je pozorište zamenio JUL-om, pa se pamti da je uz svoju šeficu stajao i onda kada je na stranicama Politike i Duge zdušno targetirala i Radeta Šerbedžiju, i druge nekadašnje KPG-ovce s kojima je radio, nazivajući ih „šljamom i otpadom“ zbog učešća na građanskim protestima.
Sada taj čovek „čvrste ruke“, koji više od dvadeset godina u svom pozorištu KPGT u Staroj šećerani koje je u međuvemenu osnovao nije režirao ništa validno, dolazi sa zadatkom da „disciplinuje“ Atelje 212 po željama vođe – represijom, mobingom, donošenjem pravilnika o ponašanju glumaca i zaposlenih na sceni i van scene, „crnim listama“… kao što to radi crveno-crna uprava u NP.
Dosadašnja v.d. direktorka, dramaturškinja Gordana Goncić, iako je i ona došla na to mesto kao lojalista, očigledno nije odgovorila ovom zadatku – ansambl Ateljea 212 od početka stoji uz studente, daje podršku svojim kolegama u NP u borbi protiv uprave, a javno je pozivao i na proteste ispred RTS -a, zahtevajući od javne medijske ustanove da „prestane da služi isključivo kao poluga vlasti i da počne da obavlja svoj posao kako nalaže zakon“.
– Treba sačuvati Atelje 212, vidite šta se sve događa. Sve je u opasnosti: pozorišta, fakulteti, ko zna, sutra će početi da se ukidaju institucije koje ne rade. Treba to sve zaustaviti i normalno raditi – izjavio je „spasilac“ režima.
Zaboravlja, naravno, da nijedan autoritarni i represivni režim u istoriji nije uspeo da „ukroti“ kulturu i umetnike, da nijedna politička „čizma“ nije uspela da zgazi slobodu pozorišta, a da oni koji sprovode to nasilje odlaze na smetlište istorije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
