„Radujemo se što će nas Ljubiša Ristić ‘sačuvati’“: Oštre reakcije na imenovanje u Ateljeu 212

On će na toj funkciji zameniti dramaturškinju Gordanu Goncić, dok će umesto Ljubiše Ristića, koji je do sada bio vršilac dužnosti direktora KPGT-a, novi direktor te ustanove kulture biti glumac Lazar Jovanov.

„Radujemo se što će nam ‘pomoći’ i ‘sačuvati’ nas“, objavili su juče brojni članovi ansambla Ateljea 212 povodom imenovanja Ljubiše Ristića (79) za direktora tog beogradskog pozorišta, dodajući da je „uvek sjajno kad novi i sveži ljudi dobiju svoju šansu“.

„Ansambl Ateljea 212 pozdravlja doslednost Sekretarijata za kulturu i Skupštine grada u vođenju kulturne politike Beograda. Radujemo se što će nam Ljubiša Ristić ‘pomoći’ i ‘sačuvati nas’. Uvek je sjajno kad novi i sveži ljudi dobiju svoju šansu. Sa interesovanjem pratimo akciju spasavanja v. d. upravnika. Buba je u uhu“, objavili su na društvenim mrežama brojni glumci Ateljea, među kojima su Gordan Kičić, Tamara Dragićević, Ivan Mihailović, Marko Grabež, Jovana Gavrilović, Ana Mandić i Hana Selimović.

„To je apsolutno besmislena i neodrživa odluka ove odlazeće vlasti koja, evo, pred izbore koje se plaši da raspiše – a kad-tad će morati da ih raspiše i izgubi – u svojoj osvetničkoj demonstraciji suštinske nemoći pokušava da uništi sve simbole vrednosti i slobode koji su uprkos njoj opstali“, kaže za Danas glumac Tihomir Tika Stanić.

Radio-voditelj Igor Brakus, koji je svojevremeno radio  kao direktor marketinga  Ateljea 212, objavio je na svom nalogu:
„Budimo realni… Ljubiša Ristić je ipak solidnije kadrovsko rešenje za Atelje 212 od, recimo, Sime Spasića ili Jelene Karleuše…“

Brakus skreće podseć da su naprednjaci poznati po svojoj umešnosti u kadrovanju u svim oblastima.

„Naprednjaci su poznati široj javnosti po izuzetno kvalitetnom kadrovanju u svim sferama života u ovoj nesrećnoj državi. Posle vlasnika pečenjare na čelu elektroprivrede, dolazak osamdesetogodišnjeg pozorišnog reditelja Ljubiše Ristića na čelo Ateljea 212 pokazuje da je ova maloumna vlast napokon potpuno izgubila kontrolu i rešila da se iživljava na svojim perspektivnim kadrovima koji su očekivali da postanu v. d. direktora eminentnog beogradskog teatra.

imo Megafon Spasić, Iva Štrljić, Jelena Karleuša i pevač Garavog sokaka, čijeg imena ne mogu i ne želim da se setim, izgubili su u potpunosti poverenje svoje partije i ustupili mesto kadroviku i ličnom prijatelju Mire Marković“, zaključuje Igor Brakus.

„Mislim da je cela kulturna scena Srbije već izvesno vreme u modalitetu ‘iz grđeg u gore’ i da su donosioci odluka u kulturnom sektoru zaista ostali bez manevarskog prostora i ljudi koji bi se uklopili u kriterijum partijske lojalnosti, koji je kod nas bio i ostao dominantan kriterijum u takozvanim ‘postavljenjima’“, kaže za Danas Anja Suša, pozorišna rediteljka, profesorka režije na Univerzitetu umetnosti u Stokholmu i dugogodišnja selektorka Bitef festivala, čija se predstava „Ako pčele nestanu sa lica zemlje“ uspešno izvodi na repertoaru Malog pozorišta „Duško Radović“.

Ona smatra da bi na čelo institucija kulture, kao i drugih javnih institucija, trebalo dolaziti putem javnog konkursa.

„To je odgovor i na pitanje o devastaciji Bitefa, i o Ateljeu 212 i Ljubiši Ristiću, kao i o Narodnom pozorištu“, ističe Suša i ocenjuje da je ovo „daleko najtužniji trenutak u novijoj srpskoj kulturnoj istoriji“.

„Ovo je, zbilja, daleko najtužniji trenutak u novijoj srpskoj kulturnoj istoriji i kao takav će biti zapamćen. Oni koji su skloniji pozitivnom razmišljanju možda bi mogli da se uhvate za onu staru izreku da je noć najtamnija pred zoru, ali ja nisam od tih. Moj lični doživljaj života u Srbiji, od raspada Jugoslavije do danas, jeste osećaj konstantnog poniranja, bez ideje gde je tačno dno i koliko će dugo taj slobodni pad, u kojem se svi kolektivno nalazimo, trajati. To nepostojanje destinacije, odnosno krajnjeg ishodišta ove epske tragedije srpskog društva, ukida i mogućnost katarze, a samim tim i razrešenja“, smatra Anja Suša.

Kada do razrešenja i dođe, ono će, kako napominje, biti pre simboličko nego stvarno.
„Kada stigne, ono će za mnoge od nas biti simboličko, pre nego nešto što ćemo zaista proživeti. To je moj doživljaj trenutne situacije i nemam nameru da posebno apostrofiram bilo koga ko trenutno predstavlja institucije navedene u vašem pitanju – to sve nije bitno. Ti ljudi su simptom skaradnog, duboko neetičnog i neprofesionalnog odnosa prema kulturi, ali i prema zdravstvu, školstvu i svemu ostalom. Ne znam, zaista, najiskrenije, kako je moguće boriti se protiv toga. Znam samo da je borba neophodna i da će trajati još neko vreme“, zaključuje Anja Suša.
Ljubiša Ristić je ranije izjavio FoNetu da je od njega traženo da pomogne i da je njegov zadatak da doprinese očuvanju tog pozorišta.

„Od mene su tražili da pomognem, ima problema u Ateljeu. To je moja obaveza, ništa tu nema komplikovano. Treba sačuvati Atelje 212, ništa drugo“, rekao je Ristić.

Na pitanje kakve probleme ima Atelje 212 odgovorio je da ih ima „svakojakih“.

„Pa vidite šta se sve događa. Sve je u opasnosti: pozorišta, fakulteti, ko zna, sutra će početi da se ukidaju institucije koje ne rade. Treba to sve zaustaviti i normalno raditi“, kazao je Ristić.
Dodao je da su zaposleni u Ateljeu na odmoru, pa će se sa njima sresti i o svemu razgovarati tek na jesen.

Ljubišu Ristića, koji je donedavno bio vršilac dužnosti direktora KPGT-a, zameniće Lazar Jovanov, glumac, reditelj i menadžer u kulturi.

Jovanov je angažovan u KPGT-u, ali je igrao i u drugim pozorištima.

Autor je i monografije posvećene ovoj ustanovi kulture, u kojoj analizira model integrativne kulturne politike razvijen posredstvom KPGT-a.

Godinama je u fokusu njegovog rada tema ejdžizma i diskriminacije starijih osoba.

Među njegovim najpoznatijim projektima na tu temu su Age Against the Machine, predstava Ne zaboravi me i dokumentarni film Seniors Take Over.