Zemljotres i socijalizam ubijaju zajedno

Odgovorni ljudi čine sve da ih preduprede koliko god je to moguće i ublaže njihove posledice. Kad su zemljotresi u pitanju, pažljivo se analizira zemljište na kome se grade objekti, naročito stambene zgrade, a pri projektovanju i gradnji strogo se poštujući pravila struke i nauke. Ima, nažalost, onih kojima je stalo samo do političke  (populističke) koristi i lične pohlepe. Takav je bio Ugo Čavez, socijalistički lider Venecuele. A i njegov naslednik Nikolas Maduro.

Nisu slučajno dva razorna zemljotresa 24. juna sravnila sa zemljom stambeno naselje od milja nazvano „Ugo Čavez“ (još za života tog diktatora) u državi La Guaira koje je postalo masovna grobnica stotina stanovnika koji su u njemu živeli. U samo nekoliko minuta uništene su 192 zgrade u tom naselju. Nije u pitanju nikakva božja kazna za
Čavezove sledbenike. Razlog je mnogo prozaičniji, ovozemaljskiji i nema veze s metafizikom: to naselje jeftinih državnih stanova eklatantan je primer javašluka, pohlepe i korupcije socijalista Uga Čaveza i njegovog naslednika Nikolasa Madura koji su građanima Venecuele ostavili grozomorno nasleđe – stambene kule od karata koje je zemljotres u trenu srušio.

Ima sledbenika (naročito u Srbiji i naročito među takozvanim novinarima) Čaveza i Madura koji bi i za katastrofalne posledice zemljotresa okrivili zapadne (američke i evropske) sankcije, ali prikupljeni dokazi i činjenice nedvosmisleno ukazuju da je socijalizam glavni krivac za strašne posledice koje nisu rezultat samo razornog potresa.

„Ugo Čavez“ je pretrpeo štetu kao i sva slična jeftina državna naselja („Playa Grande“), ali se ta šteta pokazala nesrazmerno većom od štete u drugim naseljama i gradovima u Venecueli gde se gradilo po zahtevima i pravilima struke i koja nisu građena u okviru državnog programa javnog stanovanja (Gran Mision Vivienda Venezuela). Cilj Čavezove Mision Vivienda, započete u predizbornoj 2011. godini, bio je da „slomi kapitalističku logiku koja je dom
pretvorila u robu“.

A onda je zemljotres slomio socijalističku logiku. U praksi je socijalizam delovao kao „zemljotres“ u paklu – bilo je slučajeva pre 24. juna da su u pojedinim delovima Venecuele socijalne zgrade bile toliko loše izgrađene da je država morala da ih sruši. Inače, stotine hiljada jeftinih stanova bili su deo šireg Čavezovog programa „Socijalizam za 21. vek“, koji je zagovarao „socijalnu pravdu“ i redistribuciju bogatstva od nafte. I zaista, u početku program je finansiran novcem od prodaje nafte, ali kad je nafta značajno pojeftinila, Čavez se odlučio za kineske kredite (od ukupno pozajmljenih šezdesetak milijardi značajan deo potrošen je na izgradnju jeftinih stanova i, naravno, finansiranje pohlepe).

Snimci posle zemljotresa otkrili su da je do urušavanja ogromnog broja zgrada došlo zbog plitkih temelja i nedostatka duboko postavljenih šipova u tlo koje čini morski pesak. Stručnjaci su mnogo pre zemljotresa upozoravali da su prekršene preporuke urbanističkog plana iz 2009. godine, da je dozvoljena prevelika gustoća stanovanja i da nedostaju geotehničke studije.

Ukazivali se, ali bez efekta, da građevinari iz Kine, Irana, Belorusije i Turske nisu dovoljno vodili računa o kvalitetu gradnje i seizmičkoj zaštiti. Gradilo se brzo (da se što pre završi i da Čavez/Maduro svečano preseku vrpcu), bez odgovarajućih inženjerskih studija, bez poštovanja seizmičkih standarda i kontrole kvalitete.

„Zgrade su završavane za manje od nedelju dana“, tvrdi Hose Luis Sarmijento, sindikalni vođa i građevinski radnik koji je radio na izgradnji naselja „Ugo Čavez“. Stanovnici, građevinari i seizmolozi godinama su upozoravali da bi državni stanovi mogli biti ranjivi u mogućem zemljotresu. Uzalud. Pohlepa socijalističkih vođa bila je jača od brige za korisnike socijalnih stanova.

Naselja sa državnim zgradama građena su bez javnih podataka o ugovorima, izboru izvođača, troškovima, studijama tla. Ugovori o dodeli posla bili su netransparentni, cena je daleko prevazilazila početno utvrđenu, novac je  preusmeravan na razne skrivene račune pa se još tada sumnjalo da je program jeftinih stanova povezan s korupcijom i da je namerno prepušten nedostatku nadzora.

Hulio Gutijeres, član Koledža inženjera Venecuele, rekao je za istraživačku organizaciju OCCRP da je počev od 2009. godine Čavezova vlada počela da isključuje ovu stručnu organizaciju iz nadgledanja procesa javnih tendera za ove vrste projekata.

Inženjeri su 2017. procenili nepodudarnost u investicijama za socijalne stanove od najmanje 76 milijardi dolara. Marselo Monot, predsednik Inženjerskog centra države Zulije, pošao je od pretpostavke da je vlada izgradila 1.160.000 zgrada, od toga 510.000 novih a ostale su renovirane: „U taj projekat uloženo je 18 milijardi dolara. U oktobru 2016. godine, predsednik Nikolas Maduro izjavio je da je u socijalne stanove uloženo 95 milijardi dolara. Ta računica ostavlja manjak od 76 milijardi dolara, a mi želimo da znamo gde je taj novac završio“.

Tako je izgledala socijalistička redistribucija. Karakterističan primer je venecuelanski biznismen kolumbijskog porekla Aleks Nain Saab Moran i njegova kompanija Fondo Global de Construccion (Foglocons). On je bio jedan od ključnih ljudi predsednika Nikolasa Madura, a obavljao je i funkciju ministra industrije i nacionalne proizvodnje Venecuele od oktobra 2024. do januara 2026. godine.

U maju 2026. godine vlada privremene predsednice Delsi Rodrigez deportovala ga je u SAD, gde se suočava sa krivičnim prijavama. Optužen je za učešće u šemi korupcije i pranja novca vrednoj više milijardi dolara, u koju su umešani zvaničnici venecuelanske vlade. Prema podacima Ministarstva pravde SAD, Saabova mreža preusmerila je više od 350 miliona dolara na tajne račune van Venecuele.

Bliska veza između Saaba i čavizma počela je 2011. godine kad je potpisan sporazum o isporuci materijala za izgradnju socijalnih stanova u okviru Gran Mision Vivienda Venezuela. Istraživački portal Armando.info objavio je da je između 2012. i 2013. godine, kompanija Foglocons dobila približno 159 miliona dolara za uvoz materjala za gradnju. Kompanija je, međutim, isporučila robu u vrednosti od samo tri miliona dolara.

„Ove ljude nije ubila prirodna katastrofa. Ubila ih je vlada jer je gradila ove zgrade kao smeće“, citirao je Njujork tajms Huana Manuela Čirinosa, stanovnika socijalnih stanova u La Guairi, dok je pokušavao da ispod ruševina pronađe deo svoje porodice. Gospodin Čirinos rekao je da je gledao kako spasioci pronalaze tela četvoročlane porodice – verovatno njegovog sina, snahe i njihovih dečaka od osam i 11 godina.

Na konferenciji za novinare posle zemljotresa Delsi Rodrigez izjavila je da većinu zgrada koje su se srušile u La Guairi nije izgradila država.

(Warning: Svako ko pokuša da „čačka mečku“ i traži sličnost u realizaciji državnih projekata u Venecueli i Srbiji radi to na vlastitu odgovornost)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.