„Racionalan odgovor Iranaca na izbor između lošeg i još goreg“: Šta je u osnovi „delotvornosti“ doktrine Islamske Republike

Međutim, ni tokom pogrebnih obreda, ni tokom novih vazdušnih napada jedna državna institucija nije zastala ni na trenutak – vešala.

Demonstranti nedavno uhapšeni na ulicama, kao i politički zatvorenici koji se godinama nalaze u pritvoru, pogubljuju se ubrzanim tempom.

Strategija Sjedinjenih Američkih Država i Izraela prema Iranu izgleda da je počivala na pretpostavci da će rat iscrpljivanja, zajedno sa dramatičnim pretnjama američkog predsednika Donalda Trampa, promeniti način na koji Islamska Republika postupa prema sopstvenom narodu i svetu, ili da će pokrenuti kritičnu masu Iranaca da izađu na ulice i sruše režim. Meseci koji su usledili od februara pokazali su slabosti takve procene.

Prvi vrhovni vođa Islamske Republike ajatolah Ruholah Homeini izgradio je čitav sistem na jednostavnoj, brutalnoj i teško osporivoj doktrini – svaka akcija protiv režima ili državnog aparata mora biti kažnjena najstrožom mogućom kaznom – bez milosti. Državnim zvaničnicima je dozvoljeno da učine sve što je potrebno kako bi očuvali sistem, čak i ako to znači gaženje osnovnih verskih principa na kojima je režim zasnovan.

Homeini je godinama pre Islamske revolucije u Iranu 1979. godine zagovarao ideju verskog starateljstva nad državom (velajat-e fakih). Međutim, tek nakon što je postao vrhovni vođa pokazao se pravi domet te doktrine.

U januaru 1988. godine, u pismu tadašnjem predsedniku Hamneiju, izjavio je da interesi Islamske države imaju prednost nad svim „sporednim“ verskim načelima islama, uključujući molitvu, post i hodočašće u Meku.

Ova proširena verzija teorije postala je poznata kao „apsolutno starateljstvo pravnika“ (velajat-e motlake-je fakih).

Drugim rečima, u same temelje Islamske Republike ugrađena je doktrina koja omogućava potpunu represiju nad stanovništvom i potpunu mobilizaciju državnih resursa u ime očuvanja sistema.

Bez obzira na to koji ajatolah se nalazi na vlasti ili ko čini njegov najuži krug saradnika, osnovna doktrina ostaje ista.

Zbog toga novoosnaženo treće pokolenje iranskog rukovodstva postupa i nastaviće da postupa na isti način kao i njegovi prethodnici. To uključuje i korišćenje Revolucionarnih sudova – koji su prvobitno bili namenjeni za ograničen broj slučajeva, poput optužbi za špijunažu – kao tribunala koji izriču smrtne kazne svima koji pokažu i najmanje protivljenje postojećem poretku.

Iako se optuženima stavljaju na teret najteža krivična dela, suđenja se održavaju bez čak i osnovnog prava na nezavisnog branioca.

Iran je pojačavao tempo pogubljenja još pre početka rata. Organizacija Amnesti internešenel zabeležila je najmanje 2.159 pogubljenja tokom 2025. godine, što je više nego dvostruko u odnosu na prethodnu godinu. Rat nije odvratio iranske vlasti od ove kampanje. Bez obzira na bombardovanja i bez prekida tokom persijske Nove godine, iranski aparat represije izvršio je najmanje 40 pogubljenja po politički motivisanim optužbama od februara 2026. godine.

Štaviše, nakon primirja postignutog 27. marta, organizacija Iran hjuman rajts zabeležila je nagli porast broja pogubljenja u odnosu na prethodni mesec – najmanje 101 pogubljenje u junu.

Uprkos ratu, Iran je ove godine izvršio najmanje 413 pogubljenja i za sada ne pokazuje nameru da promeni pravac. Trenutno se zna da se više od 70 demonstranata nalazi na listi za izvršenje smrtne kazne u jednom zatvoru u Isfahanu dok je najmanje 26 njih već prebačeno u samice uoči neposrednog pogubljenja.

Kako je primetio direktor organizacije Iran hjuman rajts, „stvarni broj izrečenih smrtnih kazni širom zemlje mnogo je veći nego što se ranije procenjivalo.“

To nas dovodi do pretpostavke Sjedinjenih Država i Izraela da će se iranski narod pobuniti protiv režima. Iako ekstremna represija obeshrabruje protivljenje vlastima, ona takođe može da podstakne otpor, naročito kada se spoji sa dugotrajnom ekonomskom krizom i snažnim društvenim pritiscima.

U Iranu su čak i oni koji su se dugo zalagali za suštinske promene unutar postojećeg sistema, a ne za njegovo potpuno rušenje, iznova ostajali razočarani.

Narodno nezadovoljstvo u Iranu izgledalo je kao da dostiže vrhunac pre nego što su počeli američko-izraelski vazdušni napadi, kada su se desetine hiljada Iranaca izlile na ulice. U skladu sa Homeinijevom doktrinom, odgovor vlasti bio je masakr.

Iranska vlada priznala je smrt 3.117 demonstranata. Organizacija HRANA, udruženje koje su osnovali iranski borci za ljudska prava, navodi da potvrđeni broj žrtava prelazi 6.000, dok pojedine procene govore da je stvarni broj znatno veći – čak 17.000 ili 36.500.

Ubrzo nakon što su Iranci pretrpeli ovu brutalnu represiju, počele su da padaju američke i izraelske bombe. Tramp je očigledno očekivao da će to pretvoriti proteste u revoluciju, ali posle tolikog krvoprolića iransko društvo je ostalo kod kuće.

Propagandom pojačan strah od teritorijalnog raspada Irana izazvao je takvu uznemirenost da je želja za promenom režima gotovo preko noći ustupila mesto dubokim društvenim podelama i nesuglasicama među Irancima, kako unutar zemlje tako i u dijaspori. Osećaj neizvesnosti i otuđenosti koji je usledio doveo je do toga da se mnogi još snažnije vežu za sistem koji su prethodno želeli da nestane.

Ovaj strah od raspada zemlje ne treba tumačiti kao psihološku slabost, već kao racionalan odgovor na izbor između lošeg i još goreg. Upravo ta dilema predstavlja osnovu delotvornosti temeljne doktrine Islamske Republike. Cena sadašnjeg sistema jeste velika, ali su mnogi Iranci zaključili da bi cena njegovog potpunog urušavanja i mogućeg raspada države bila još veća.

Do sada bi trebalo da bude jasno da rat iscrpljivanja nije samo nedovoljan da obori Islamsku Republiku – on zapravo jača njene izglede za opstanak. Umesto da primora iransko rukovodstvo da ukine najokrutnije mehanizme represije, svaki novi talas napada režimu pruža dodatno opravdanje za obračun – nova hapšenja, nove presude i nova pogubljenja.

Autorka je stručnjakinja za ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Čikagu, koja se bavi i ljudskim pravima. Njeni radovi bave se strukturama moći i političkim promenama na Bliskom istoku.

Copyright: Project Syndicate, 2026.
www.project-syndicate.org