„Cena nafte mogla bi da obori sve dosadašnje rekorde“: Analiza CNN-a ako sukob u Iranu preraste u potpuni regionalni rat

Izvanredna sposobnost energetske industrije da pronađe alternativna rešenja za najveći naftni šok u istoriji zaštitila je potrošače od krize izazvane inflacijom i rastom troškova života. Tokom rata, cene sirove nafte porasle su do neprijatno visokih nivoa, ali nisu dostigle 128 dolara po barelu, koliko su iznosile 2022. godine, niti rekordnih 146 dolara po barelu zabeleženih neposredno pre Velike recesije 2008. godine.

Međutim, na Bliskom istoku raste izuzetno veliki pritisak, a nova eskalacija sukoba mogla bi da pogura cenu nafte iznad tih rekordnih nivoa, piše u analizi CNN.

„Sukob je ušao u znatno opasniju fazu“, rekla je Helima Kroft, direktorka za globalnu strategiju u RBC Kapital markets. „To bi moglo da promeni stav onih koji veruju da tržište uvek pronađe način da se prilagodi.“

Juče je cena nafte prvi put od maja premašila sto dolara po barelu. Cena benzina sada je stabilno iznad 4 dolara po galonu dok je dizel premašio 5,20 dolara po galonu. Tržište obveznica pokazuje da su investitori sada više zabrinuti zbog inflacije nego u bilo kom trenutku tokom drugog mandata predsednika Donalda Trampa.

Svi faktori koji su prethodnih pet meseci sprečavali nagli rast cena nafte sada su ili oslabili, ili potpuno nestali. Opasnost od novog velikog skoka cena nafte preti da se otrgne kontroli.

Kako je nafta stizala do tržišta

Ranije: Nafta je zaobilazila zonu sukoba preko Crvenog mora.

Sada: Nafta je blokirana na dve ključne tačke uskog prolaza.

Iranski napadi na naftne tankere u Ormuskom moreuzu gotovo su zaustavili većinu transporta sirove nafte kroz ovaj strateški važan plovni put. Zbog toga je tržište pronašlo alternativno rešenje – oko sedam miliona barela nafte dnevno, koji bi inače bili namenjeni Persijskom zalivu, preusmerava se cevovodima ka Crvenom moru, prema procenama JPMorgana.

Međutim, kako upozorava Kapital ekonomiks, i ta alternativna ruta sada je ugrožena. Blokada moreuza Bab el-Mandeb, koju sprovode Huti, zatvorila je još jedan važan izlaz za približno pet miliona barela saudijske nafte dnevno.

Saudijska Arabija može da preusmeri tu naftu ka severu preko Sueckog kanala, ali najveći, potpuno natovareni naftni tankeri ne mogu da prođu tim putem zbog ograničene dubine kanala, navodi Nataša Kaneva, direktorka za globalnu strategiju robnih tržišta u JPMorganu.

Čak i ako se nafta pretovari na manje tankere, putovanje preko Sredozemnog mora i oko Afrike produžava uobičajeno četvoronedeljno putovanje na čak osam nedelja.

Osiguranje

Ranije: Osiguravajuće kuće naplaćivale su brodovima visoke ratne premije.

Sada: Polise više neće pokrivati brodove koji Iranu plaćaju taksu za prolaz.

Tokom rata, brodovi koji su želeli da napuste Ormuski moreuz morali su da plaćaju veoma visoke premije osiguranja, ali su ipak mogli da dobiju osiguranje. Međutim, udruženje Lojds market asousiejšn (LMA), koje predstavlja pomorske osiguravače, juče je dovelo u pitanje da li će brodovi koji prolaze kroz moreuz ubuduće uopšte moći da dobiju osiguranje.

Iran je saopštio da planira ponovo da uvede taksu od jedan do dva dolara po barelu nafte, čime bi režim zarađivao milione dolara od svakog tankera. Prema novoj klauzuli koju je pripremio LMA, to predstavlja neprihvatljiv rizik za osiguravače jer je plaćanje takse Iranu nezakonito pošto krši američke sankcije.

Plaćanje takse može dovesti do poništenja celokupne polise osiguranja broda, čime brodarske kompanije preuzimaju izuzetno veliki rizik. Pošto Iran tvrdi da ima pravo da napadne brodove koji pokušaju da napuste moreuz bez plaćanja, brodovi su praktično dovedeni u situaciju da nemaju bezbedan način da izađu iz Ormuskog moreuza.

Širenje sukoba

Ranije: Naftna kriza bila je ograničena na Bliski istok.

Sada: Rusija je postala važan deo energetskog problema.

Napadi ukrajinskih dronova na ruske rafinerije i terminal Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma (CPC) u Crnom moru stvorili su ozbiljan novi problem za globalno tržište energije.

Ti napadi izazvali su veliku nestašicu goriva u Rusiji, zbog čega je zemlja zabranila izvoz dizela. Time je sa svetskog tržišta povučena ogromna količina goriva. Pre zabrane, Rusija je izvozila oko 800.000 barela dizela dnevno, što je činilo približno 12 odsto svetskog izvoza dizela, rekao je Andi Lipov, predsednik kompanije Lipov oil asousiejts.

Napadi Ukrajine u području Crnog mora pogodili su i snabdevanje sirovom naftom u veoma nepovoljnom trenutku. Iako kroz ovaj naftovod ne prolaze najveće količine nafte, postoji rizik da će sa svetskog tržišta biti uklonjeno čak 1,7 miliona barela nafte dnevno, upravo u trenutku kada se zatvaraju alternativni pravci koji su nadomeštali transport kroz Ormuski moreuz.

Zalihe

Ranije: Svet je imao višak zaliha nafte.

Nova situacija: Zalihe sirove nafte dostigle su kritično nizak nivo.

Najvažnija razlika između početka rata sa Iranom i sadašnje situacije jeste količina nafte u svetskim skladištima. Pre početka sukoba, zalihe sirove nafte bile su na istorijski visokim nivoima, ali su u proteklih pet meseci smanjene za 1,3 milijarde barela, prema rečima Dena Pikeringa, glavnog investicionog direktora kompanije Pikering enerdži partners.

To predstavlja poseban problem za Sjedinjene Američke Države. Američke Strateške rezerve nafte (SPR) smanjene su za 116 miliona barela od proleća i pale su na najniži nivo još od 1983. godine. Do zakonom propisanog minimalnog nivoa ostalo je još svega 60 miliona barela koje se mogu koristiti.

I komercijalne zalihe nafte u SAD približavaju se operativnom minimumu. Kada se taj prag dostigne, zbog fizičkih ograničenja više nije moguće održavati normalan protok nafte kroz naftovode samo pomoću gravitacije.

Predsednik Donald Tramp je u junu upozorio da bi takva situacija mogla izazvati „ekonomsku katastrofu“, zbog koje bi ga, kako je rekao, poredili sa predsednikom Herbertom Huverom iz vremena Velike depresije.

Ovoga puta ne očekuje se ni pomoć od nafte koja je ostala zarobljena u Ormuskom moreuzu. Tokom kratkotrajnog primirja u junu, više od 200 miliona barela nafte uspelo je da napusti moreuz. Sada se u njemu nalazi svega 44 tankera, u poređenju sa 97 brodova koliko ih je bilo neposredno pre potpisivanja Memoranduma o razumevanju, navodi analitičar kompanije Kpler, Naveen Das.

Pitanje tajminga

Ranije: Kina je imala dovoljno nafte u skladištima da prebrodi krizu.

Sada: Kina neće moći još dugo da se oslanja na postojeće zalihe.

Potražnja za naftom naglo je opala tokom proteklih pet meseci, pre svega zato što je Kina na vreme stvorila velike zalihe nafte pre izbijanja rata, pa nije morala da uvozi velike količine po visokim cenama.

Međutim, Kina neće moći još dugo da se u tolikoj meri oslanja na svoje rezerve. Prema rečima Nataše Kaneve, za otprilike tri do četiri meseca biće prinuđena da poveća uvoz nafte.

Zbog toga se tržište nafte sada nalazi u trci s vremenom. Uprkos veoma ograničenoj ponudi, cene su i dalje relativno umerene. Za sada pad potražnje još uvek u velikoj meri ublažava posledice poremećaja u snabdevanju.

Ipak, ukoliko se sadašnje stanje ne promeni, cene će nastaviti da rastu, smatra Dan Strujven, direktor istraživanja tržišta nafte u Goldman Saksu. On procenjuje da bi cena nafte već do oktobra mogla ponovo da dostigne nivo iz 2022. godine i premaši 120 dolara po barelu.

Helima Kroft upozorava da postoji i znatno ozbiljniji scenario. Ukoliko sukob preraste u potpuni regionalni rat, cena nafte mogla bi da premaši 150 dolara po barelu i obori sve dosadašnje rekorde.