„Uvoz goriva presušio“: Barže na Dunavu stale, cena nafte divlja – neminovan dalji rast cena dizela i benzina u Srbiji

Obnovljeni sukobi na Bliskom istoku nisu blokirali samo Ormuski moreuz, kojim prolazi oko 20 odsto svetske sirove nafte, već i moreuz Bab el Mandeb u Crvenom moru, važan pravac za transport saudijske nafte.

Napadi jemenskih Hutija na moreuz Bab el Mandeb podigli su u četvrtak cenu sirove nafte Brent na gotovo 100 dolara po barelu.

Otežan transport sirove nafte do rafinerija usporava i proizvodnju naftnih derivata, pre svega dizela i benzina. Zbog toga cene naftnih derivata na berzama rastu još brže od cene same nafte.

To će se neminovno odraziti i na rast cena goriva u Srbiji.

Međutim, Srbija se suočava sa još jednim problemom. Zbog niskog vodostaja Dunava otežan je uvoz naftnih derivata baržama, pa se dizel i benzin sada dopremaju kamionima i železnicom.

Takav način transporta nije dovoljan da bi se uvezle sve planirane količine, a uz to je i znatno skuplji, što dodatno utiče na rast cena goriva.

To je u sredu potvrdila i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, navodeći da je do sada realizovano svega oko 25 odsto planiranog uvoza naftnih derivata za jul.

Prema njenim rečima, barže trenutno mogu da prevezu svega 30 do 40 odsto svog ukupnog kapaciteta.

Zbog svih ovih okolnosti može se zaključiti da je rast cena dizela i benzina ovog petka praktično neminovan, uprkos tome što je država smanjila akcize na gorivo za ukupno 20 odsto.

Kako bi obezbedila stabilno snabdevanje domaćeg tržišta, država je posegnula za još jednom merom – Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je naftnim kompanijama, koje su podnele zahtev, korišćenje operativnih rezervi evrodizela.

„Operativne rezerve omogućavaju da se premoste trenutne teškoće u snabdevanju bez trošenja državnih rezervi, da naftne kompanije odmah dobiju gorivo koje im je neophodno i da naše tržište bude dobro snabdeveno, kao i do sada“, istakla je Đedović Handanović.

Ni sezonske okolnosti ne idu naruku vozačima. Zbog sezone godišnjih odmora i poljoprivrede, potražnja za gorivom trenutno je na vrhuncu.

„Uvoz goriva presušio“

Vlasnica benzinskih stanica „Radun Avia“ Jelena Radun kaže za Danas da je uvoz goriva praktično stao i da se na domaćem tržištu trenutno nude tek manje količine, i to po izuzetno visokim veleprodajnim cenama.

„Što se tiče goriva iz uvoza, njega praktično nema. Jedna firma trenutno na tržištu nudi manje količine goriva po izuzetno visokim veleprodajnim cenama, dok ga ostali praktično uopšte nemaju“, navodi Radun.

Njena kompanija trenutno se delimično snabdeva gorivom od MOL-a, ali je reč o manjim količinama koje su ostale od ranijih isporuka i koje, kako kaže, ne mogu da se smatraju redovnim snabdevanjem.

Kako kaže, najveći deo goriva i dalje nabavljaju od NIS-a, koji jeste smanjio isporuke, ali, prema njenim rečima, ne u meri koja bi mogla da se oceni kao drastična.

„Što se tiče uvoza, juče i danas ponude praktično nema. Potpuno je presušilo“, ističe Radun.

Govoreći o odluci države da naftnim kompanijama omogući korišćenje operativnih rezervi evrodizela, ona kaže da očekuje da će se prvi efekti te mere tek osetiti.

„Kod NIS-a već imamo naznake da bi situacija mogla da bude nešto bolja i da bi mogli da pojačaju isporuke. Od ostalih još nemamo signale da se bilo šta promenilo, ali je možda prerano za takve procene, jer je odluka doneta tek juče i moguće je da još nije u potpunosti sprovedena“, kaže Radun.

Ona ocenjuje da je rast cena goriva ovog petka na benzinskim pumpama u Srbiji očekivan, imajući u vidu kretanja na domaćem i svetskom tržištu.

„Cena nafte divlja, cena dizela takođe. Trenutna veleprodajna cena NIS-a ne pokriva troškove uvoza, što znači da je i veleprodajna, ali i maloprodajna cena, uprkos smanjenju akciza, već sada ispod nivoa koji odgovara tržišnim okolnostima. Očekujemo povećanje cena. Koliko će ono iznositi zavisi od više faktora, ali su i kretanja na svetskom i na domaćem tržištu jasan razlog da gorivo poskupi“, navodi ona dodajući da bi dizel sutra po novoj uvoznoj ceni, a bez intervencije države, mogao da košta, kada se uračunaju svi troškovi, oko 240 dinara po litru.

Radun potvrđuje i da je tokom letnje sezone potražnja tradicionalno veća, a da je ove godine i nešto iznad prošlogodišnjeg nivoa.

„Imamo nešto veću potrošnju nego u isto vreme prošle godine, ali ne značajno veću. Potražnja je sada svakako visoka, jer je ovo period kada raste ne samo zbog godišnjih odmora, već i zbog sezonskih radova u poljoprivredi“, navodi Radun.

Rad rafinerije u ovom trenutku ključan: Šta će biti nakon isteka licence?

S obzirom na to da se benzinske stanice u Srbiji trenutno većinom snabdevaju gorivom iz NIS-a, rad njegove rafinerije u Pančevu u ovom trenutku od presudnog je značaja.

Međutim, licenca za operativni rad NIS-u ističe sledeće nedelje, 31. jula. Uvođenje sankcija NIS-u i prestanak rada rafinerije verovatno bi doveli do ozbiljne energetske krize u Srbiji i regionu.

Na pitanje da li će Sjedinjene Američke Države i ovog puta produžiti licencu NIS-u kako sankcije toj kompaniji ne bi izazvale energetsku krizu u Srbiji i regionu, glavni broker u Momentum sekjuritizu Nenad Gujaničić odgovara da je teško bilo šta novo reći u vezi sa produžavanjem dozvole za operativno funkcionisanje NIS-a, te da nam samo ostaje da se nadamo da će uslediti izdavanje nove licence za privremeni rad.

„Da li OFAC uzima u obzir energetsku krizu prilikom donošenja odluke teško je reći, ali lično verujem da je tu bitniji sentiment najviših američkih državnih zvaničnika prema Rusiji i ratu u Ukrajini i da su to faktori koji opredeljujuće utiču na ovu odluku. Sada je verovatno svima jasno da su male šanse da se napravi bilo kakav kupoprodajni ugovor na relaciji MOL–Gazprom i da bi konačno rešenje za NIS moglo da sačeka kraj rata u Ukrajini“, kaže Gujaničić za Danas.

Ono što nije dobro, smatra naš sagovornik, jeste to što naša strana nije ništa uradila da se ta neizvesnost smanji, a to je bilo moguće isključivo donošenjem regulative koja bi predvidela šta se radi u slučaju da rafinerija prestane sa radom, kao što je bio slučaj jesenas.

„Na geopolitiku, jasno je, ne možemo uticati, kao ni na donošenje odluka ruske strane, jer tu očigledno ne postoji minimum poverenja prema predstavnicima naše države“, ističe Gujaničić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno za „Fajnenšel tajms“ da je Srbija dobila „neku vrstu prijateljskog upozorenja“ da izuzeće od sankcija možda neće biti ponovo produženo kada istekne krajem jula.

Gujaničić smatra da, kada je reč o izjavama državnih zvaničnika u vezi sa daljim produženjem licence i čitavom situacijom, njih svakako ne treba prihvatati sa velikom dozom izvesnosti, s obzirom na to da se pokazalo da u svim dosadašnjim rokovima nisu imali bilo kakvu informaciju više u odnosu na obične građane, sve do samog raspleta situacije.