Trampove ratne igre ponovo vrtoglavo podižu cene nafte: Srbija primorana da dodatno snizi akcize na gorivo

Taman je svet predahnuo nakon što su 17. juna Sjedinjene Američke Države (SAD) i Iran potpisali Memorandum o razumevanju, Ormuski moreuz bio otvoren, a cena nafte pala na nivo pre početka rata u Iranu, na oko 72 dolara po barelu.

Ali taj predah nije dugo trajao. Već 7. juna počeli su novi napadi u Ormuskom moreuzu, za koje su SAD optužile Iran, da bi nekoliko dana kasnije, 13. juna, Tramp proglasio memorandum nevažećim i obnovio blokadu moreuza kojim prolazi 20 odsto svetske nafte.

Napadi u regionu Bliskog istoka ponovo su nastavljeni, a isporuka nafte kroz Ormuski moreuz opet je postala neizvesna. Time je sukob između SAD i Irana praktično vraćen na početak.

To je odmah uticalo na cenu nafte. U prvim danima nakon obnavljanja sukoba, cena nafte porasla je najpre na 78 dolara, da bi danas skočila čak na 87 dolara po barelu, što je najviši nivo u poslednjih mesec dana.

Ovaj skok usledio je nakon Trampove odluke da SAD uvedu bezbednosnu naknadu od 20 odsto za brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz.

Rast cene nafte već se vidljivo preliva i na rast cena goriva širom sveta. U Evropi se ponovo primećuje rast cena, a isti trend beleži se i u našem regionu, pa tako i u Srbiji.

Mada, Srbija nije snižavala cenu goriva ni tokom prethodnih mesec dana, kada je cena nafte padala, jer je u međuvremenu povećala akcize na gorivo i time sprečila da cene na pumpama krenu naniže.

U petak, 10. jula, cena dizela i benzina povećana je za po dinar, pa litar dizela trenutno košta 220 dinara, a benzina 196 dinara.

Akcize su prethodno bile snižene za pet odsto, a Vlada Srbije je ovog ponedeljka, 13. jula, zbog rasta cena nafte, dodatno smanjila njihove iznose za još oko pet odsto. Time su akcize ukupno smanjene za oko 10 odsto u odnosu na zakonski nivo, odnosno za oko sedam dinara po litru.

Nakon današnjeg naglog skoka cene nafte, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će predložiti Ministarstvu finansija da do petka spuste akcize do 20 odsto. Što znači da je smanjenje akciza za 10 odsto nedovoljno da spreči nagli skok cena goriva na pumpama u Srbiji.

Zbog rasta cena energenata, rizik od ponovnog rasta inflacije opet je na stolu, a samim tim i usporavanje privrednog rasta.

„Dalje smanjenje akciza može se očekivati zbog zaoštravanja sukoba na Bliskom istoku“

Istraživač saradnik u Centru za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka Vasko Kelić kaže da smanjenje akcize na gorivo od ponedeljka, 13. jula, svakako ima određen efekat na snižavanje cena goriva, dodajući da se dalje smanjenje akciza može očekivati zbog nastavka zaoštravanja sukoba na Bliskom istoku.

„Ipak, ne očekujem da će smanjenje akciza premašiti povećanje koje je uvedeno posle prvobitnog zaoštravanja sukoba između SAD i Irana pre nekoliko meseci. Takođe, ne očekujem smanjenje veće od 60 odsto, o kojem je u jednom trenutku bilo reči, jer bi to predstavljalo preveliki udar na budžet Srbije“, ističe Kelić.

Na pitanje da li je smanjenje akciza najefikasniji način zaštite građana i privrede od rasta cena goriva ili postoje druge mere koje bi država mogla da koristi, Kelić odgovara da je smanjenje akciza jedan od načina da se u veoma kratkom roku dođe do snižavanja cena goriva. Međutim, dodaje, takva mera nanosi štetu javnom budžetu.

„Druge efikasne mere jesu korišćenje državnih rezervi, što je već sprovedeno, ali i mere usmerene na promenu ponašanja na individualnom nivou i nivou kompanija, što je u Srbiji potpuno zanemareno“, smatra Kelić.

Kada je reč o tome koliko bi rast cene Brenta na oko 87 dolara po barelu mogao da se prelije na cenu goriva u Srbiji u narednim nedeljama, Kelić kaže da imajući u vidu iskustvo s početka ove godine, ne očekuje veće povećanje cena goriva.

To posebno, kako ističe, ne očekuje zbog približavanja izbora.

„Državna kontrola cena i smanjenje akciza, ukoliko bude potrebno, verovatno će ograničavati rast cena dokle god to bude bilo neophodno“, navodi Kelić.

Naš sagovornik takođe ukazuje da duži period visokih cena nafte svakako bi mogao da dovede do pada projektovane stope rasta BDP-a na oko dva odsto, ako ne i niže, kao i do rasta godišnje inflacije iznad pet odsto.

„Globalni faktori bi u takvom scenariju svakako imali značajan uticaj. Ostaje otvoreno pitanje u kojoj bi meri domaći faktori mogli da doprinesu višem privrednom rastu i nižoj inflaciji“, zaključuje Kelić.