Cena nafte konačno se vratila na nivo pre rata u Iranu: Da li smo spaseni od ekonomske krize?

Nafta tipa Brent, koja predstavlja međunarodni standard, spustila se u četvrtak u jednom trenutku na 72,3 dolara po barelu, dok je pre početka rata u Iranu, 27. februara, iznosila 72,8 dolara po barelu.

Pad cene nafte donosi olakšanje i svetskom i srpskom tržištu.

Njen rast u protekla četiri meseca podigao je cene goriva širom sveta, a samim tim i inflaciju, preteći da izazove novu ekonomsku krizu i uspori globalni privredni rast, na šta su upozoravale sve svetske finansijske organizacije, od Svetske banke do Međunarodnog monetarnog fonda.

Zbog rasta cena goriva, inflacija u Evropskoj uniji porasla je sa 2,1 odsto u februaru na 3,3 odsto u maju. U Srbiji je inflacija porasla sa 2,5 odsto u februaru na 3,5 odsto u maju.

Međutim, potpisivanje Memoranduma o razumevanju, koji predstavlja privremeni sporazum i okvir za postizanje konačnog dogovora u narednih 60 dana, između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, kao i otvaranje Ormuskog moreuza kroz koji prolazi 20 odsto svetske nafte, oborili su cenu nafte i izbrisali njen ratni dobitak.

Na pitanje da li svet može da predahne i da li je i Srbija izbegla ekonomsku krizu, sagovornici Danasa kažu da dogovor između SAD i Irana definitivno donosi olakšanje, kao i da trenutnim padom cene nafte možemo reći da je, za sada, ranije najavljivana moguća ekonomska kriza sada manje verovatna.

„Pad cena nafte dobra vest za Srbiju, efekti na inflaciju neće biti odmah vidljivi“

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ocenjuje da pad cena nafte na svetskom tržištu predstavlja pozitivnu vest za Srbiju, ali ukazuje da se efekti na inflaciju ne mogu očekivati odmah.

„Ne možemo očekivati da će odmah doći do smanjenja inflacije, ali u svakom slučaju pad cene nafte je jako dobra vest i dobre posledice te vesti tek ćemo osetiti u narednom periodu“, kaže Savić za Danas.

Prema njegovim rečima, pad cene nafte će pozitivno delovati na sve ostale cene, jer su, kako navodi, derivati nafte, poput dizela i benzina, praktično ugrađeni u manje-više sve proizvode koje građani koriste.

Ipak, dodaje da se u Srbiji pojeftinjenja ne prenose automatski na potrošače.

„Kod nas nikada ne treba očekivati da se to desi automatski, jer kod nas cene lakše idu naviše nego naniže. Međutim, ipak treba očekivati određeno smanjenje cena, iako verovatno ne na nivo koji je postojao pre poskupljenja nafte“, ističe naš sagovornik.

Savić naglašava da je najvažnije da ova vest uliva optimizam da neće doći do novih značajnih poskupljenja, uz podsećanje da pregovori između Amerike i Irana još traju i da je teško predvideti kako će se situacija dalje razvijati.

U svakom slučaju, kako kaže, pad cene nafte makar je napravio predah od rasta cena, pa sada, ističe, možemo očekivati nešto niže cene hrane, putovanja i drugih proizvoda i usluga.

Govoreći o privrednom rastu, Savić ističe da bi niže cene nafte mogle da doprinesu povoljnijem poslovnom ambijentu i podstaknu nove investicije.

„To je jedna od važnih pretpostavki za brži privredni rast. Mnoge delatnosti mogle bi da funkcionišu bolje, a deo investicija koje su bile odložene zbog visokih troškova, i finansiranja i energenata, mogao bi da bude pokrenut“, naglašava Savić.

Prema njegovim rečima, koristi od ovakvog razvoja situacije mogli bi da osete i građani i privreda i država.

„Ovo je povoljna vest za građane, investitore i državu Srbiju. To je nešto što nas vraća u normalnije okolnosti. Investitori će se lakše odlučivati za pokretanje poslova i ulaganja, što može da dovede do većeg broja radnih mesta, rasta zarada, ali i većih prihoda republičkog budžeta“, navodi Savić.

„Srbija izbegla ekonomsku krizu, inflacija bi mogla da opadne, ali cene goriva teže“

Profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović ocenjuje da se u Srbiji ne može očekivati značajniji pad cena goriva, uprkos padu cene nafte na svetskom tržištu.

Prema njegovim rečima, cene goriva kod nas verovatno će padati sporije i manje nego što bi se očekivalo na osnovu pojeftinjenja nafte, pre svega zbog fiskalnih potreba države.

„Ne očekujem veći pad cena goriva u Srbiji, naročito ne očekujem vraćanje na ranije nivoe, pre rata. Država mora da nadoknadi gubitak po osnovu smanjenja akciza koje je odobrila u prethodnih nekoliko meseci. Cena nafte sada ne utiče toliko na cenu goriva koliko potreba države da nadoknadi minus u budžetu, koji je potreban za finansiranje EXPO-a i drugih započetih projekata“, navodi Filipović za Danas.

Podseća da je već došlo do delimičnog vraćanja akciza na nivo od pre sukoba u Iranu.

Govoreći o inflaciji, Filipović očekuje da bi, zbog prestanka rasta cene goriva i stabilizacije cena u poljoprivredi, ona mogla da stagnira ili blago opadne.

„Na svu sreću, ovo je izuzetno rodna godina u poljoprivredi, tako da su cene prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda niže nego prošle godine. To održava inflaciju na prihvatljivom nivou, ispod četiri odsto“, navodi profesor.

Kada je reč o privrednom rastu, on ukazuje na pozitivne pokazatelje iz industrije, a posebno iz automobilske proizvodnje u Kragujevcu.

„Iznenađujuće su dobri rezultati proizvodnje Fijata u Kragujevcu. Prema informacijama koje se pojavljuju u medijima, model Fiat Grande Panda dobro se prodaje. Čak je uvedena i dodatna, vikend smena, pa radnici rade subotom i nedeljom po 12 sati kako bi se isporučile sve narudžbine za tržište“, kaže Filipović.

Dodaje da se efekti toga već vide u regionalnoj ekonomiji, navodeći da Regionalna privredna komora Šumadije ostvaruje veliki suficit u prvom tromesečju.

„Može se zaključiti da je Srbija izbegla ozbiljnije posledice eventualne ekonomske krize. Mislim da je revidirana stopa rasta koju su korigovali i Narodna banka Srbije i Međunarodni monetarni fond sada realno ostvariva“, ocenjuje Filipović.

Na pitanje da li bi aktuelni toplotni talas mogao da podstakne inflaciju kroz negativan uticaj na poljoprivredu, Filipović kaže da za sada nema većih razloga za zabrinutost kada su u pitanju voće i povrće.

„Što se tiče voća i povrća, tu nema preteranog uticaja. Kada je reč o ratarskim kulturama, najugroženiji bi mogao da bude kukuruz, dok je pšenica već stigla za žetvu“, navodi on.

Kako upozorava, nedostatak padavina u narednim nedeljama mogao bi da utiče na prinose kukuruza.

„Ako u narednih deset do petnaest dana ne bude kiše, kukuruz bi mogao da pretrpi posledice, odnosno da prinosi budu manji nego što se očekuje. Ipak, postoje najave novih padavina, pa ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati“, zaključuje Filipović.