Iran posle rata – krhka stabilnost

U sklopu tekućih pregovora Vašingtona i Teherana, Sjedinjene Države suspendovale su sankcije na iransku trgovinu naftom do 21. avgusta. Ministarstvo finansija SAD izdalo je privremenu dozvolu kojom se dozvoljavaju proizvodnja, snabdevanje i prodaja iranske sirove nafte. Ta suspenzija ključna je komponenta okvirnog sporazuma koji su dve strane prošle nedelje potpisale.

Istovremeno, SAD i Katar pregovaraju o oslobađanju približno šest milijardi američkih dolara zamrznutih prihoda od iranske nafte namenjenih za humanitarne svrhe. „Oslobođena sredstva biće iskorišćena za kupovinu hrane. Ona će se kupovati isključivo od naših poljoprivrednika u SAD“, rekao je američki predsednik Donald Tramp u ponedeljak (22. jun 2026.) u Beloj kući.

Iranu je i dalje hitno potrebna dodatna finansijska pomoć. Prema preliminarnim procenama vlade u Teheranu, šteta povezana s ratom iznosi oko 229 milijardi evra. Još uvek nije poznato da li će se i kada materijalizovati fond od 300 milijardi dolara za obnovu iranske ekonomije – planiran kao deo preliminarnog dogovora.

Očekuje se dalji rast inflacije

Prema rečima iranskog ministra za ekonomska pitanja i finansije Sejeda Alija Madanizadeha, vlada je morala da uzme dodatne kredite vredne milijarde od Centralne banke kako bi pokrila troškove vezane za rat, pored postojećeg budžetskog deficita. To zaduživanje verovatno će u značajnoj meri u narednim mesecima podstaći inflaciju.

„Sporazum sa Sjedinjenim Državama neće u potpunosti normalizovati iransku ekonomiju“, upozorava ministar Madanizadeh, koji je inače doktorirao na Univerzitetu u Čikagu. „Značajni inflatorni efekti tog novog duga uskoro će postati očigledni.“

Ekonomista Ahmad Alavi takođe ne očekuje nikakva primetna poboljšanja u kratkom roku. U razgovoru za DW, on ukazuje na iskustvo s nuklearnim sporazumom iz 2015. godine (JCPOA): dok bi veći prihodi od nafte i smanjeni spoljnopolitički pritisak mogli da obezbede ekonomiji neki oblik „životne podrške“, „bez dubokih strukturnih reformi, takvi efekti ostali bi ograničeni i neodrživi“.

Pogoršani strukturni problemi

Već godinama je Iran zaglavljen u teškoj ekonomskoj krizi izazvanoj sankcijama, lošim upravljanjem i korupcijom. Rat – zajedno sa američkom blokadom iranskih luka, što je bio odgovor na privremeno zatvaranje Ormuskog moreuza – dodatno je pogoršao situaciju.

Posebno su cene hrane u kratkom periodu naglo porasle. To je najočiglednije vidljivo kod cena jaja, ključnog izvora proteina za siromašnija domaćinstva: cena kutije od 15 jaja skoro se utrostručila za godinu dana, popevši se sa oko 70.000, na preko 200.000 tomana. Ostale osnovne namirnice, poput ulja za kuvanje i uvoznog pirinča, takođe su znatno poskupele.

„Cene rastu bukvalno svakog dana“, izveštava jedna 28-godišnja žena iz Irana. „Moj muž i ja oboje radimo i imamo malo dete. Uprkos tome, moramo da se lišavamo mnogo čega. Ne očekuje da će cene ponovo da padnu.“

Iako je devizni kurs u poslednje vreme blago opao — dolar je pao sa oko 190.000, na otprilike 150.000 tomana, prema novinskom portalu Tabnak — potrošači do sada jedva da su osetili uticaj toga. Cene robe i usluga ostaju visoke.

Jedna majka deteta školskog uzrasta iz Teherana opisuje zabrinutost koju dele mnoge porodice: rastuće kirije primoravaju sve više ljudi da se odreknu svojih domova i presele se u manje smeštaje ili da stanuju kod rodbine. „Čak je i kratak odmor pored Kaspijskog jezera postao nedostupan za mnoge — pa i za nas“, kaže ona za DW.

„Mnogi Iranci žele promene“

Zabrinutost zbog socijalnog nezadovoljstva raste i u zvaničnim krugovima. Prema podacima Organizacije za socijalna pitanja Ministarstva unutrašnjih poslova, veliki delovi stanovništva pate pod finansijskim pritiskom.

Njen šef, Mohamed Bataej, upozorio je na napetu atmosferu, pozivajući se na vladine i akademske ankete: oko 60 odsto ispitanika izjavilo je da više ne može da podnese ekonomski teret. Istovremeno, približno 80 odsto smatra da se prema njima postupa nepravedno.

Bataej je pozvao kreatore politike da ozbiljno shvate taj razvoj događaja. Tzv. Indikator „društvene nade“ takođe pokazuje jasan trend pada: oko 60 procenata stanovništva pesimistično gleda na budućnost.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan takođe je izrazio zabrinutost. On se plaši da bi ekonomski problemi mogli da dovedu do protesta. „Ne možemo adekvatno da zadovoljimo potrebe stanovništva. Nezadovoljstvo bi moglo ponovo da se prelije na ulice.“

Društvena otpornost

Sociolog Merdad Darvišpur smatra da se Iran, nakon nedavnih nemira, nalazi u krhkoj, postkonfliktnoj fazi. Profesor na Univerzitetu Melardalen u Švedskoj, Darvišpur već godinama istražuje promene u iranskom društvu.

U razgovoru za DW, on opisuje trenutnu situaciju u Iranu kao „nestabilan poredak“ u kojem politički prostor ostaje ograničen. Politički sistem se trenutno bori za opstanak, kaže i objašnjava da sukob ne samo da je prouzrokovao ogromnu ekonomsku štetu, već je ostavio i duboke društvene i psihološke ožiljke. Društveni pokreti su oslabljeni, a očekivanja smanjena, ukazuje Darvišpur.

On ipak ostaje oprezni optimista: „Ključno pitanje je da li se to društvo može reorganizovati nakon poraza, represije i kolektivne traume. Moj odgovor je da može. Otpornost iranskog društva ne treba potcenjivati.“

Prema Darvišpuru, politički sistem neće moći da preokrene svaki razvoj događaja – kao što je rastući otpor obaveznom nošenju marame. Pokret „Žena, život, sloboda“, na primer, već je fundamentalno promenio dinamiku društvene moći. Čak i pod uslovima teške represije, žene nastavljaju da izlaze na ulice bez marame.