“Taj nivo podrške mu je potencijalno dovoljan da sačuva vlast”: Istraživanje EU pokazalo da Vučiću veruje 30,7 odsto građana Srbije

U pitanju su istraživanja koje su sprovodena u zemljama Balkana u februaru i martu 2026. godine, prvenstveno o odnosu prema evropskim integracijama, ali i o poverenju u institucije.

Interesantno je da je u 2025. godini, prema istraživanju u okviru istog projekta, poverenje u predsednika Srbije imalo 35 odsto ispitanih, 60 odsto mu nije verovalo, dok je broj onih koji ne znaju odgovor bio pet odsto.

Željko Veselinović, zastupnik Radničke partije, smatra da rezultati ovog istraživanja nisu ispravno prikazani, te da mu deluje da ono ne može biti relevantno.

Ne postoji teoretska mogućnost da Vučić izgubi gotovo 20 odsto podrške jer u Srbiji ne postoji umerena opoziciona opcija koja bi privukla mekane SNS birače. To svakako nije studentska lista, a pogotovo opozicija čiji radikalni narativ ne može privući birače druge strane.

“Ipsos, Faktor plus, pa čak i Đorđe Vukadinović daju Vučiću 43 procenta, pa naviše. Pre bih rekao da su ta istraživanja tačnija. I ranije smo mi u opoziciji imali neka „no name“ istraživanja koja su nam davala duplo više od onoga što smo osvajali, tako da mislim da je ovo još jedno u nizu fingiranih istraživanja koja na žalost, ne prikazuju realno stanje stvari”, zaključuje Veselinović.

Politikolog Ognjen Gogić, s druge strane, kaže da ovi nalazi predstavljaju prilično veran presek političkih odnosa u Srbiji.

Činjenica da gotovo dve trećine građana ne veruje predsedniku Vučiću, kako objašnjava Gogić, govori o dubokoj krizi poverenja prema vladajućoj strukturi, s kojom se on poistovećuje.

Međutim, on upozorava da ne treba zanemariti ni podatak da mu poverenje ukazuje oko 30 odsto građana, dodajući da mu je nivo podrške potencijalno dovoljan da sačuva vlast, ističući da je reč je o stabilnom biračkom telu koje disciplinovano izlazi na izbore.

“Politička utakmica ne vodi se samo oko toga ko ima veću podršku u istraživanjima, već i oko toga ko će uspeti da svoje pristalice izvede na biračka mesta. U tom smislu, pitanje mobilizacije birača često je podjednako važno kao i samo raspoloženje javnosti. Aleksandar Vučić je verovatno politička ličnost koja uživa najveći pojedinačni nivo poverenja, ali i ličnost koja istovremeno dobija najviše negativnih ocena. To dovoljno govori o stepenu političke polarizacije koja danas postoji u Srbiji”, objašnjava Gogić.

Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, kaže da postoje dva su ključna razloga zašto vlast ne ide na izbore, bez obzira što u poslednje vreme često priča o njima.

Jedan razlog je, kako navodi, sigurno rejting vladajuće stranke koji više nije takav da garantuje pobedu na izborima, dodajući da to i ovo istraživanje potvrđuje.

Međutim, drugi isto tako važan razlog, prema njegovim rečima, je što iz perspektive vlasti trenutno ne postoji razlog za izbore.

“Ne postoji pritisak, koji smo, recimo, imali prošle godine, i nema zaista nijednog razloga da se ide na izbore koje će vlast potencijalno izgubiti. Naravno, postoji i dalje određena logika po kojoj bi neko iznenadno raspisivanje izbora donelo i određene prednosti za vlast, baš zbog toga što niko od nas ne zna kada će biti ti izbori. Vlast već skoro godinu dana koristi tu taktiku odlaganja kao rešenja krize i velika je verovatnoća da će se to nastaviti još neko vreme, odnosno što je duže moguće za ovu vlasti. Kad biste me sad naterali da se kladim, rekao bih da će izbori biti što kasnije, ali u Srbiji se to nikad ne zna. I to što se ne zna i to je deo taktike vlasti”, objašnjava Spasojević.