Kako vlast zatvara evropska vrata?

Ipak, do dana rasprave i glasanja, o izveštaju na osnovu kojeg je izrađena usvojena rezolucija nije se puno govorilo, bilo je najava poseta članova monitoring misije, sastanaka sa predstavnicima vlasti, opozicije, studenata, ali joj se nije pridavao isti značaj kao “nikad oštrijim” dokumentima koji se usvajaju u Evropskom parlamentu.

U finalnoj verziji ove rezolucije PS SE  istaknut je niz problema koji se tiču izbornog procesa, pravosuđa, slobode medija, ali i napada na neistomišljenike i postupanja policije tokom studentske pobune.

Ipak, svakako je najzanimljivije to kako je vlast reagovala na finalni tekst ove rezolucije i njeno usvajanje.

Prvo se moglo primetiti da su predstavnici vlasti u srpskoj delegaciji u PS SE kritikovali izveštaj da “nekako nije objektivan”. Oni su istakli da je problem u tome što se u izveštaju nalaze određene formulacije koje se oslanjaju na “laži, neistine i glasine iz opozicionih medija”, te da za 90 odsto napisanog ne postoje nikakvi dokazi.

To su predstavnici vlasti pokušali da isprave predlaganjem amandmana na određene delove teksta. Tako su u delu gde se govori o primećenim “nepravilnostima, uključujući i optužbe za kupovinu glasova, paralelne biračke spiskove i fotografisanje glasanja”, predložili da se cela sintagma zameni sa time da su primećene “tenzije”.

Takođe, predložili su i da se rečenica u kojoj se tvrdi da su od strane međunarodne posmatračke misije uočeni ozbiljni propusti na izborima 2023. godine u potpunosti obriše.

Sa druge strane, naglasili su i da je proces bio “orkestriran i dogovoren”, te da je dokument donet sa samo jednim ciljem – “a to je da se izvrši dodatni pritisak na legitimnu izabranu vlast, pre svega na predsednika Srbije Aleksandra Vučića”.

Ceo izveštaj su nazvali „kritikom radi kritike“ dodavši da su pokušali da doprinesu tome da izveštaj predstavi realnu situaciju svojim amandmanima, ali da u PS SE “nisu hteli da saslušaju argumentaciju”.

Ukoliko je tačno da delegati PS SE nisu želeli da saslušaju njihovu argumentaciju, onda se može reći da su se susreli sa onim što i sami nude u domaćoj javnosti – potpunim zanemarivanjem argumenata od strane političkih protivnika.

A šta su uradili kada su se sa tim susreli?

Izveštaj su okarakterisali na isti način kao i “navodnu upotrebu soničnog oružja” – kao orkestriran i dogovoren potez koji za cilj ima pritisak na srpske vlasti i Vučića.

Iako ovakav odgovor na poteze evropskih institucija nije novost, ako nam do sada nije bilo jasno šta su ciljevi i motivacije apsolutno svakog dokumenta koji se ne sviđa SNS-u, bilo da ima neke praktične posledice, bilo da se radi o rezoluciji PS SE koja ima politički značaj, sada znamo – vladajuća većina sama sebi zatvara sva vrata, sem naravno Vučićevih.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.