Članovi srpske delegacije u PS SE za Danas o usvajanju rezolucije o Srbiji: Prvi izveštaj posle 2012. godine

Za rezoluciju je glasalo 89 predstavnika PS SE, 13 je bilo protiv, a četvoro uzdržano.

Uoči glasanja, nacrt rezolucije predstavili su izvestioci Monitoring komiteta PS SE Viktorija Tiblom i Junus Emre, koji su u martu posetili Beograd i razgovarali sa zvaničnicima Vlade, sudske vlasti i tužilaštva, kao i sa civilnim društvom.

Na predstavljanju izveštaja, izvestioci su ocenili da deo ranijih preporuka međunarodnih tela ostaje nerealizovan, posebno u oblastima sprečavanja zloupotrebe javnih resursa i unapređenja biračkih spiskova.

PS SE je izrazila zabrinutost i zbog navoda o nepravilnostima i incidentima tokom lokalnih izbora održanih 29. marta ove godine.

Poseban deo izveštaja odnosi se na posledice tragedije u Novom Sadu iz 2024. godine, nakon koje su usledili masovni protesti. U dokumentu se navodi da su protesti, koje su predvodili studenti i organizacije civilnog društva, otvorili pitanja odgovornosti, transparentnosti i borbe protiv korupcije.

Iako je rezolucija usvojena sa značajnom većinom glasova, predstavnici vlasti i opozicije u Srbiji imaju različito mišljenje o njenoj kredibilnosti i značaju.

Đorđević: Rezolucija kao opomena vlasti, a ne Srbiji

Narodni poslanik Pokreta obnove Kraljevine Srbije Vladimir Đorđević, koji je deo srpske delegacije u PS SE kaže za Danas da usvajanje ove rezolucije predstavlja ozbiljnu političku poruku Srbiji, ali pre svega onima koji danas upravljaju državom.

“Važno je reći da vlast nije država i da niko nije iznad Srbije. Srbija je mnogo veća i trajnija od bilo koje vlasti”, poručuje naš sagovornik.

On ističe da je tokom rasprave u Savetu Evrope posebno ukazao na to da se Srbija nalazi pod monitoringom još od 2003. godine, odnosno od samog prijema u Savet Evrope.

“Zato moj cilj nije da Srbija ostane zemlja koja će stalno biti predmet kritika i nadzora, već da što pre uskladi standarde neophodne za prelazak u post-monitoring dijalog. To bi bio dokaz da su institucije ojačale, da postoji vladavina prava i da država funkcioniše u skladu sa demokratskim standardima”, pojašnjava on.

Naglašava i da ta rezolucija nije dokument opozicije, već dokument Saveta Evrope.

“Dobro je što su izvestioci pristupili svom poslu profesionalno i odgovorno, bez navijanja za bilo koju političku stranu, vlast, opoziciju, studentski pokret, NVO… Oni su predstavili stanje koje su zatekli u Srbiji i ukazali na sve probleme koji više ne mogu da se ignorišu”, kaže sagovornik Danasa.

Napominje i da su tokom rasprave otvorena praktično sva ključna pitanja stanja demokratije u Srbiji, od izbornih uslova i preporuka ODIHR-a, preko preporuka Venecijanske komisije i nezavisnosti pravosuđa, do slobode medija, rada institucija, studentskih protesta, slučaja Novi Sad i navoda o upotrebi zvučnog oružja.

“Upravo zato ova rezolucija ima posebnu težinu, jer predstavlja sveobuhvatnu ocenu stanja demokratskih institucija u Srbiji”, kaže Đorđević.

Zbog toga, on ovu rezoluciju vidi kao opomenu vlasti, a ne Srbiji, da se vrate poštovanju sopstvenih zakona, Ustava i principa odgovornosti.

“Naš zadatak je da izgradimo državu u kojoj će institucije raditi svoj posao, a građani verovati da pravda važi jednako za sve”, ističe sagovornik Danasa.

Komentarišući sam evropski put Srbije, on dodaje da je i sam evroskeptik, ali da to ne znači biti protiv Evropske unije, već zalagati se da Srbija jednog dana bude deo Evropske unije kao suverena i dostojanstvena država, u skladu sa svojim Ustavom i svojim međunarodno priznatim pravima.

“Put koji zastupam je teži, ali je jedini ispravan. Jer uređena država nije evropski uslov. Uređena država je srpski narodni i nacionalni interes”, zaključuje on.

Kovač: Tekst nije objektivan, glasa se po političkim grupacijama

Narodna poslanica Saveza vojvođanskih Mađara i članica stalne delegacije Srbije u PS SE Elvira Kovač drugačijeg je mišljenja jer smatra da tekst rezolucije nije objektivan.

Ona ističe da je najbitnije pogledati kontekst u kojem se ona usvaja.

“Srbija je članica Saveta Evrope od 2003. godine, dakle u monitoringu je više od 20 godina. I to zapravo nije cilj Monitoring komiteta, već kada bi sve bilo normalno, monitoring izveštaji bi se spremali na dve godine. Međutim, ovde je procedura takva da Monitoring komitet kojim ja predsedavam, od ove godine, bira ko su izvestioci iz dve različite zemlje i dve različite političke grupacije”, kaže ona.

Naglašava da se sa Srbijom desio nesrećan slučaj jer su se jako često menjali izvestioci, te dodaje da nisu radili svoj posao.

“Činjenica je i da smo u Srbiji od 2000. godine do danas imali jako puno prevremenih izbora, a to je drugo pravilo, da pola godine pre izbora ne bi trebalo da bude rasprave”, pojašnjava Kovač.

Ističe da je puno urađeno da se dođe do novog izveštaja, s obzirom da je poslednji izrađen 2012. godine.

“Konačno su izabrani izvestioci, jedna je iz Švedske, konzervativka, a drugi je iz Turske, koji pripada grupi socijaldemokrata, i oni su bili u poseti Srbiji pre nekoliko nedelja, meseci”, kaže naša sagovornica.

Ona smatra da nije urađeno dovoljno na tome da se isprate najsvežije stvari.

“Zbog toga smo mi podneli amandmane, ja sam juče govorila i na samom komitetu o najsvežijim reformama, iliti šta je Srbija uradila, o sednici Venecijanske komisije, o tome da je zapravo sednica Narodne skupštine koja je vezana upravo za primenu preporuka Venecijanske komisije u toku, da se glasanje očekuje u Beogradu za dan, dva”, napominje Kovač.

Ipak, ona navodi da za to nisu imali razumevanja, te dodaje da se u PS SE glasa po političkim grupacijama.

“Dođu poslanici koji pripadaju grupi socijaldemokrata, konzervativcima ili liberalima, i ja sam imala utisak da oni nisu saslušali naše argumente, možda je i do nas samih… Kada su izvestioci bili u Srbiji, videli su se sa svima, i sa opozicijom, i sa studentima, i sa predstavnicima ministarstava”, pojašnjava ona.

Ipak napominje da su izvestioci rekli da su na njih najveći utisak ostavili studenti, ali dodaje da je trebalo da se unese u tekst i ono što je zabeleženo prilikom razgovora sa vladajućom većinom, te da zbog toga smatra da tekst “nije baš najobjektivniji“.

“Kažu da kada su se videli, kada su bili u Beogradu, nisu uspeli da se vide sa ministrom unutrašnjih poslova, jer on je tada bio u bolnici, a da ostali njegovi saradnici nisu baš odgovarali na njihova konkretna pitanja i da je zato malo faličan izveštaj”, navodi sagovornica Danasa.

Govoreći o saslušanju koje je Monitoring komitet održao kako bi prikupio informacije vezane za navodu upotrebu soničnog uređaja protiv demonstranata, Kovač kaže da je jedan predstavnik MUP-a odgovarao na pitanja, ali da to nije ubačeno u izveštaj.

“Kada sam pitala, okej, a gde su informacije iz toga, onda je izvestilac vrlo otvoreno rekao, pa znate, ja sam novi izvestilac, a sekretarijat ništa nije otkucao, pa ja to nemam”, kaže naša sagovornica, te dodaje da time i sami priznaju da njihove informacije nisu potpune.

“Zbog toga sam ja tužna i sa gorkim ukusom u ustima, dobro je što je konačno bila rasprava o Srbiji, konačno je bila rezolucija, jer sada će se pratiti koliko Srbija ispunjava svoje obaveze i za godinu dana ćemo ponovo raspravljati, ima neke šanse, jer nepravedno je da je Severna Makedonija izašla iz postmonitoringa, Crna Gora samo što nije, a Srbijom se nismo bavili” zaključuje Kovač.